Суботица – Уместо да се адаптацијом сачува биоскоп Александра Лифке, након уложених 1,7 милиона евра, добили смо објекат који нема никакве везе са најстаријим биоскопским здањем у Србији, тврде познаваоци филма. Блажо Перовић, директор Отвореног универзитета, који је и извршни продуцент Европског филмског фестивала који се сваког јула одржава на Палићу, каже да је неприхватљиво да данас у Суботици више не постоји биоскоп у коме могу да се приказују филмови са 35-то милиметарске траке.

– То је формат који доминира над другим филмским форматима, и Суботица је 99 година имала зграду која је имала кино-кабину и пројектор, али јубилеј, 100 година постојања стационираног биоскопа, неће моћи да обележи на достојан начин јер сада имамо зграду која у суштини нема везе са сачуваним најстаријим биоскопом на тлу Србије. Нама не смета што је тамо смештено позориште, али требало је сачувати услове за пројекцију са филмске траке, каже Перовић за „Политику”.

Радослав Зеленовић, директор београдске „Кинотеке”, који је од првог дана пре више од деценију и по укључен и у стварање палићког филмског фестивала, каже за наш лист да у Србији више нема сачуваних биоскопа из тог времена. Зграда у којој је 1908. године у Београду био први стационирани биоскоп је одавно срушена, остала је само ова у Суботици где је Александар Лифка поставио свој први биоскоп 1911. године.

– То је традиција коју смо дужни да поштујемо и да се односимо према њој као према културном добру. Александар Лифка је био човек Европе, а не треба занемарити и чињеницу да награда за животно дело коју додељује филмски фестивал носи његово име и да је она у рукама стваралаца као што су Лоуч, Бачо, Маргарет фон Тропа, Јанчо... Било је, дакле, много разлога да се тај простор сачува као споменик историје несумњиве вредности, међутим, данас је тај биоскоп пренамењен и он више не може да задовољи захтеве квалитетне пројекције – каже Зеленовић.

Зграда у којој је Александар Лифка поставио свој први стационарни биоскоп у Суботици реновирана је прошле године новцем из Покрајинског фонда за развој и локалну самоуправу и претворена у „Арт биоскоп Лифка” са салом од око 60 места. У приземљу зграде смештено је позориште „Костолањи Дежо” са салом од око 100 места. Блажо Перовић каже да му је несхватљиво да није искоришћена чињеница да је у дворишту биоскопа било простора за проширење сале и постављање кино-кабине као и обезбеђивање неопходног размака до платна и гледалишта који ова техника тражи.

Зеленовић и Перовић констатују да је надомак јубилеју, који би и већим културама од наше служио на понос, прекинута једна важна традиција, те је сада филмофилима остало да одговарајући простор траже на другим местима. Тако се у амфитеатру Отвореног универзитета приказују филмови, иако сала није најпогоднија за биоскопске пројекције, а на њихово инсистирање и сала у Великој тераси на Палићу која се још реновира биће мултифункционална. Надају се да ће такву могућност имати и сала у позоришту које се гради.

Отворени универзитет покренуо је пројекат сакупљања грађе о Александру Лифки који би требало да окупи стручњаке из свих земаља у којима је овај пионир филма радио, а са намером да се то обједини у посебној монографији.

Александра Исаков