Лесковац – У време свеопште кризе када су инвестиције ретке, једна фирма са програмом намењеним пољопривреди, не само што није у кризи, већ шири капацитете. Није реч ни о каквој компанији у некој великој средини, већ о породичној фирми „Митић“ која опстаје и шири се у Кумареву надомак Лесковца.

Фирму је основао Љубиша Митић 1992. године. У почетку се бавила трговином. Увозила је фолије и металне конструкције за пластенике, везива и пластичне вреће, затим је постала званични дистрибутер Скопске пиваре и кока-коле за подручје Јабланичког округа. То је трајало до 2005. године, када „Митић“ напушта трговину и покреће сопствену производњу полипропиленских (пластичних) канапа и врећа намењених ратарима и повртарима. Сада има 95 радника који раде у четири смене, а то значи да посла има преко главе и да се машине никад не гасе. За годину дана утроше 7.000 тона гранулата и произведу око 6.000 тона канапа за балирање и око петнаест милиона врећа.

Иако оснивач и власник Љубиша Митић и данас обавља све послове у фабрици, менаџмент је у рукама његових кћери и зетова. Један од зетова – Јовица Стојковић је генерални менаџер, његова супруга Ивана води комерцијалу и инострано тржиште, други зет – Драган Трајковић је на функцији директора производње, а његова супруга Биљана је задужена за домаће тржиште.

Крајем прошле године потписан је уговор о пословно-техничкој сарадњи са фирмом „Мотвозпласт“ из Гросупља која је купила пропалу фабрику из Оџака која је имала сличан програм. Производња је пресељена у Кумарево, постигнут је договор о проширењу фабрике, која сада има 2400 квадрата, за још 1800 квадратних метара. Камен темељац положен је почетком јуна, а фабрика је већ готова, стигле су и машине и у децембру ће почети производња, када ће бити места за још сто радника.

– Словенци су већ знали за нас, јер смо се сретали на тржишту и на сајмовима. Ми смо раније извозили у Босну, у Румунију, Грчку, Бугарску, Македонију, Албанију. Они су пратили наш квалитет и одлучили да радимо заједно. Направили смо уговор на десет година по којем ми обезбеђујемо инфраструктуру, организацију и рад, а они опрему, сировине и страно тржиште. Словенци су истовремено потписали десетогодишњи уговор са израелском фирмом „Тама“, једном од највећих компанија у свету које се баве производњом мрежица за балирање и канапа. Предуговор са Словенцима потписали смо октобра прошле године када смо постигли договор да први део производње пренесемо крајем године. Друга фаза предвиђа нову фабрику коју завршавамо. Остало је да монтирамо машине које су Словенци увезли из Италије, да појачамо струју са садашњег једног за још један мегават и да доведемо воду из суседне Биљанице – прича за „Политику“ Јовица Стојковић.

Крајем године, овде ће се запослити још сто радника. Деветнаесторо њих је на обуци, а за остале није потребна нека посебна школа, јер је реч о производним радницима. Производња је високоаутоматизована, сва опрема је новије генерације, тако да запослени немају тежак посао. Занимљиво је, међутим, да се, и поред велике незапослености, људи тешко одлучују за производњу.

– Договорио сам се са лесковачком филијалом НСЗ да ми обезбеди радну снагу, јер се на наше огласе не одазивају. Иако је велика незапосленост, млади неће у производњу, тако да ја сумњам у све оне бројке о незапослености – јада се Стојковић.

У нови погон инвестирано је око милион и по евра, што са досадашњим улагањима износи више од четири и по милиона евра. Након проширења производње, шири се и тржиште, пре свега светско. Канап и вреће из Кумарева стизаће до пољопривредника Италије, Немачке, Холандије, Енглеске, Пољске, Словачке, Румуније, Израела, Русије, Новог Зеланда, Америке.