Лондонска берза оживела град бакра

Минулу и ову годину Борани ће, извесно је, памтити по видљивој обнови свог града. Градски тргови и фасаде солитера и установа у старом центру овог рударског града дотерују се захваљујући томе што је цена бакра и злата на Лондонској берзи већ готово две године рекордна (10.000 евра за тону и 50.000 евра за килограм). То прате и инвестициони подухвати у Борском комбинату бакра. Крајем јуна, на Видовдан, положен је камен темељац савремене топионице, а започет је и пројекат санације овдашњег једновековног еколошког загађивања. До 2014. године у нову топионицу, нову рударску опрему и еколошку санацију града Борски комбинат ће, сопственим профитом и државном гаранцијом за кредите светских компанија и Светске банке, уложити готово 400 милиона евра.

Председник борске општине Небојша Виденовић, инжењер машинства, са најдужим стажом у „Јами“ Борског комбината бакра, каже да се у донаторски фонд за изградњу Бора већ слило више од сто милиона динара. Највише донација је из Борског комбината и прилога његових пословних партнера, а помажу и предузетници Бора.

Већина стамбених и пословних зграда у старом центру Бора добила је нове фасаде ведријих боја, а на многима су поправљени и дотрајали кровови. Нестају чађави и сиви призори „бојени“ димом борске топионице бакра. Виденовић каже да ће и остали делови града обновити фасаде, да је изграђено и пет нових кружних саобраћајних токова и исто толико нових тргова. Бор је добио и две нове фонтане, испред дома културе и обновљеног културно-пословног центра „Капија Бора“. Почела је и градња зоолошког врта, а градиће се и аквапарк, поред великог борског спортског центра „Младост“.

Председник општине не би, вели, да демантује све оне који мисле да је на уређивању Бора у овој и минулој години учињено и више него за минулих 15 година. Пресудно је то што се некадашњи борски гигант опоравља и што његови руководећи људи желе да граде лепши Бор за своје раднике и њихове породице. Већ за три године у Бору више неће бити дима и топионичких отрова, а сура рудничка и топионичка јаловишта биће пошумљена. Оживеће и Борска река. На обновљене фасаде више неће падати тоне отрова и дима.

А ове године Борани ће, као и минуле сезоне, уживати у топлим становима, предузећима и установама. Овдашња градска топлана, међу три највеће у Србији, после дугогодишњих невоља, грејала је у минулој сезони, 24 часа дневно, 97 одсто свих станова, предузећа и установа у Бору. Председник Виденовић истиче да је прошле године надљудским напорима људи из општинских јавних предузећа, уз обилату помоћ из Борског комбината, вреловодна мрежа, обрвана кваровима, доведена у ред а топлана снабдевена угљем и мазутом. Тако ће, вели, бити и ове зиме.

Храбри и то што је почело оживљавање борских мртвих капитала. Пословно-забавни центар „Капија Бора“, својевремено напола завршен, па руиниран, сада је обновљен на око седам хиљада квадратних метара. Његови градитељи и власници београдски „Енергопројект“, Борски комбинат и борска општина договарају се како да га уселе да би био од користи. Почела је обнова и хотела „Језеро“ на Борском језеру. У власништву је Борског комбината и није радио седам година. Прве госте примиће већ у наредној туристичкој сезони. Постоје и пројекти, о којима се преговара, за активирање борског аеродрома, мотела „Металург“ на Борском језеру, мотела „Злотске пећине“, као и за оживљавање „Слобине виле“ на Дубашници.

Најнеизвеснија је судбина великог туристичког центра „Јелен-Хајат“ на Црном врху. До 2000. године конзорцијум градитеља је цео тај хотелски комплекс (са мноштвом луксузних садржаја) ставио под кров, уложивши око 40 милиона долара, и – од тада је све „замрзнуто“. Сада се о судбини тог атрактивног здања највише питају Нафтна индустрија Србије и њен руски купац „Гаспромњефт“.

Није добро за Бор, каже Небојша Виденовић, што је у свим тим великим грађевинама, од значаја за развој борског туризма, заробљено око 200 милиона евра, а још је горе то што посао у њима није добило више од хиљаду радника. Нова власт у Бору свакодневно на те чињенице подсећа надлежне у Србији. Посебно бирократе у републичкој Дирекцији за имовину, без чијих се дозвола не може ништа предузети.

Стојан Тодоровић