Србија

Мир и тишина су најскупљи

Милојко Радисављевић, који последњих четврт века живи и ради у Аустралији, гради у родном селу Бресници антистрес центар намењен крупним светским бизнисменима, припадницима џет-сета

У Милојковом етнодомаћинству богати клијенти ће уживати у начину живота на какав је савремени свет одавно заборавио (Фото Б. Ломовић)

Бресница – Из села Бреснице, смештеног на путу између Крагујевца и Мрчајеваца, пре четврт века, кренуо је Милојко – Мишо Радисављевић у Аустралију, за лепом Џеси. Пре тога, студирао је спољну трговину у Дубровнику, у којем је његов отац Томислав годинама продавао сир, кајмак, воће и поврће на Гундулићевом тргу.

– У то време су лепе странкиње „преплављивале” дубровачку плажу. Загледам се у једну, звала се Џеси, живела је у Аустралији, а пореклом је Италијанка. После смо се дописивали док, једнога дана, није дошла у Бресницу и одвела ме у „земљу кенгура“. Живимо у Голдкосту, једном од најлепших градова на петом континенту, имамо синове студенте Дејвида и Томаса – прича нам Милојко и наглашава како су Џеси и он, мукотрпним радом, створили две компаније – за грађевинарство и некретнине, чији се послови мере милионима долара.

Током четврт века, колико живи у Аустралији, Мишо је често долазио у родну Бресницу. Овога лета, дошао је са посебним плановима. Пре неколико година је откупио качару од тесаних брвана, стару више од двеста година, и поставио је на имање своје мајке Кристине. Опремио ју је старим намештајем и посуђем које су му мештани будзашто продавали или поклањали. Саздао је етнодомаћинство, а подићи ће у дворишту савремен мини-центар за масажу и лечење стреса.

– Знате ли шта је данас у свету најскупље? Мир и тишина. Најбогатији бизнисмени и звезде шоу-бизниса напросто вапе за местом где су ти предуслови испуњени. А у Бресници је тишине у изобиљу – истиче Милојко додајући да би корист од антистрес центра и те како имали и сељани који би за његове клијенте обезбеђивали млеко и производе од млека, јаја, месо... Идеја је да гост, после терапије или шетње, има прилику да сам набере парадајза и краставаца, воћа, или да помузе краву у сеоској штали.

– За нас је то ништа, а за странце из великих градова је то атракција за памћење – каже Мишо и открив нам да је већ нашао чезе које ће „на коњски погон“ возити будуће госте бившим царским друмом, до Кнића и Книћког језера, на север, или до Мрчајеваца и Чачка, на југ. Куда ко пожели.

Б. Ломовић
објављено: 12/06/2009

Последњи коментари

Зоран  | 13/06/2009 00:57

И ја сам скоро дошао до закључка да су мир и тишина најскупљи и у САД. Богатији имају мир и тишину кад не раде. А и кад раде. Остали слабо имају и мир и тишину.

MUKNAVI  | 17/06/2009 02:57

Jesu,al ovoj lepoj inicijativi treba mnogo toga da bi Bresnica il bilo koje selo i seoce u Srbiji bila u trendu..putevi,kanalizacija,komarci jok,gundelji i skakavci jok,strsljenovi i osice jok,muve jok,arlaukanje lovackih pasa i trning coravih lovaca jok,miomirisi iz staja jok,stado koje pase gde stigne i peva kad ne jede jok,voda i kupanje ,brzi internet ,zabava po zelji da je blizu al i daleko ..e sad sta od svega toga moze da se uradi?Jer bilo sta od ovaga sto je nabrojano,nije sve al tisine ima, egzistira il ne..tisina i mir brzo dosade..u stvari nema toga.Juris se sa muvama,komarcima,osicama il strsljenovima i...stvarno zelis da se okupas i ..nema vode,smrad iz jarka i sengrupa,put ko safari..A zamisao ,pa ona je ok..al,al..bogatima i izbirljivima treba puno toga sto mi nemamo..Oni ako su bas zapeli za tisinom,posedaju na svoje jahte i odose.Avionima mogu otici gde tisine i cistog vazduha ima na pretek al,i ostalog sto se kod nas ne moze naci.. ..