Панчево – Када је марта 2008. стигла прва мобилна јединица за мерење аерозагађења (вредна 340.000 евра), поклон италијанског министарства за заштиту копна и мора, Панчевци су се понадали да је готово са „играњем жмурке“ и међусобним оптуживањем фабрика нафтно-хемијског комплекса на тему ко је скривио загађење. После поменутог првог комбија са опремом која за минут даје обрађене резултате, у фебруару је стигла и друга мобилна станица, такође дар Италијана, вредна 290.000 евра. Будући да је тако постало могуће мерити загађење тренутно, и у животној средини и на испустима, у фабрикама, престала је потреба да у критичним данима аерозагађења таква мобилна станица долази из Београда.

Међутим, како је апострофирано и у недавном саопштењу овдашњег удружења грађана СПАС, мобилне станице су изгледа „заборављене“, а евидентно је да у акцији нису биле током летњих месеци, када су Панчевци готово свакодневно протестовали због смрада који се ширио градом. У то време, од фабрика – потенцијалних загађивача, радила је само Рафинерија.

Потврђујући у доброј мери констатацију из саопштења СПАС-а, директорка панчевачког Завода за јавно здравље др Љиљана Лазић каже за наш лист да одговорност није на установи на чијем је челу.

– Мобилна станица је лане излазила на терен само три пута, а ове године ниједанпут. Да би возила са опремом и људством кренула, за то мора да се изда налог. Ми имамо уговор са Министарством за заштиту животне средине, па налог можемо добити само од њих, односно њиховог инспектора у Панчеву – прецизира др Лазић.

Прича је још чуднија ако се има у виду да поменуто министарство паушално годишње плаћа за рад панчевачких мобилних станица, што значи да њихов излазак на терен практично може да тражи свакодневно, без проузроковања додатних трошкова.

Директорка панчевачког Завода за јавно здравље каже да су уговор какав имају са ресорним министарством нудили и локалној самоуправи. Одговор нису добили, а да је уговор склопљен, онда би градоначелница, или неко кога она овласти могао да даје налог да мобилне станице на терену провере ниво аерозагађења.

Владимир Деља, члан Градског већа у Панчеву, задужен за заштиту животне средине, каже за наш лист да уговор са Заводом за јавно здравље о коришћењу мобилне станице није потписан из два разлога. Први је, као што је било лако претпоставити, помањкање новца у градској каси, а други разлог је уистину интересантан:

– Предузећа нафтно-хемијског комплекса у своје фабричке кругове не би пустила екипу која би дошла да измери аерозагађење по налогу градских власти. Дешавало се да и највише градске функционере, у време великих загађења, који би дошли да се распитају о чему се ради, са капија фабрика враћају портири. Фабричко обезбеђење респектује само налог државе. Истина је да инспектор за заштиту животне средине надлежног министарства није ове године издавао такве налоге, али то је ствар његове процене и процене његових претпостављених – каже Деља.