Kosovska Mitrovica – U vreme bombardovanja na Kosmet je palo oko 20 tona radioaktivnog materijala, osim u „Bondstil”, koji nije gađan. U nealbanskim sredinama na teritoriji Kosova i Metohije, u poslednjih deset godina, povećan je broj malignih oboljenja za čak 200 odsto, ali posebno brine činjenica da sve veći broj mladih oboleva od ove bolesti. Do pred rat ta bolest je pretežno registrovana kod pacijenata starosti iznad 60 godina, a sada se beleži da sve češće obolevaju osobe između 40 i 50 godina. Posebno zabrinjava što se i kod dece javljaju maligna oboljenja krvotvornog tkiva. Doktor Nebojša Srbljak, internista, inače i predsednik nevladine organizacije „Milosrdni anđeo“, za „Politiku” kaže da najmlađi pacijent na ovoj teritoriji ima sedam godina, a prvi simptomi su se javili kada je dete imalo četiri godine.

– U predratnom periodu broj malignih oboljenja kod dece i odraslih je bio sporadičan i zavisio je od godina, međutim, oboljenje od ove pošasti savremenog sveta je poprimilo karakter epidemije. Krajnje je vreme da se s njim ozbiljno uhvatimo u koštac jer je broj obolelih drastično porastao, ako imamo u vidu da je na teritoriju Kosmeta palo više od 15 tona osiromašenog uranijuma na više od 107 lokacija. Karakteristično je da u vreme NATO bombardovanja nikada nije gađana baza „Bondstil“, gde su smešteni vojnici iz američkog kontingenta Kfora, ali se mora priznati da je i najmanje gađana teritorija severnog Kosova – kaže doktor Srbljak naglašavajući da je i danas najugroženiji pojas na granici Kosmeta sa Albanijom. U prilog tome ide i činjenica da je čak 16 porodica italijanskih vojnika koji su stradali od ove opake bolesti dobilo presudu, da tako kažemo, u svoju korist.

Doktor Srbljak podseća da je samo u Kosovskomitrovačkom okrugu od posledica radijacije umrlo 12 mladića koji su u vreme ratnih dejstava bili na graničnom delu „Košare“, a sada se javlja sve više muškaraca koji su bili na ratištu. Mnogo osiromašenog uranijuma, odnosno kako se u narodu nazivaju „vakuum“ bombe, palo je i u rejonu Drenice ali i prema Bujanovcu i Preševu.

– Posledice će se osećati još mnogo godina. Mnogi mladi životi su ugašeni ili ugroženi a obolelima ili umrlima ne vidi se kraj. Država mora adekvatno da se ponaša prema ovom problemu, a tužno je i to što još uvek nema nacionalnog programa za rano otkrivanje raka. I u kosovskomitrovačkom Zdravstvenom centru, osim tumor-markera, ne radi se rano otkrivanje karcinoma, pa je tako broj izlečenih manji od 10 odsto. Odnedavno u bolnici imamo mamograf za otkrivanje raka dojke, međutim, budući da je starije generacije, slobodno se može reći da nije adekvatan – navodi doktor Srbljak, naglašavajući da je kod pacijenata u porastu rak pluća, zatim digestivnog sistema, prostate a i grlića materice.

Doktor Srbljak, koji je internista u kosovskomitrovačkom Zdravstvenom centru, veli da se godinama bavi ovim problemom, ali i da se nevladina organizacija koju on vodi sama finansira. Usled manjka finansijskih sredstava, zbog čega su se obraćali i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, nisu u mogućnosti da na pravi način plasiraju pravu sliku o ovoj bolesti.