Краљево – Раде од јутра до мрака, једу једанпут дневно, спавају у шупама, а наднице су им ниже 25 одсто од оних које добијају домаћи мајстори. У Краљеву и околини зову их Црнотравци, иако је већина њих из околине Лесковца, Власотинца, Бојника, Житорађе... Не воле их домаћи мајстори, који су скупљи и већа „господа”, па тврде „да ни Црнотравци нису више што су били, већ се само представљају као наследници некадашњег умећа и мајсторлука”.

Таква је мајсторска конкуренција на подручју Краљева, које је месецима, не само због земљотреса, велико градилиште. Поред обнове, која још траје, у центру града зида се десетак стамбених објеката, подиже се велика спортска хала, пристанишна зграда будућег аеродрома... И сва локална грађевинска оператива је запослена. Стога, ово подручје, као никада раније, опседају мајстори теренци...

– Има их, стварно код мене и из Црне Траве – каже Бранко Стевановић, предузимач са југа Србије. За квалитет радова гарантујем, а цене су „београдске”, усклађујемо их не са овдашњим него са онима у Београду где наши поред Краљева, такође, доста раде.

Од мештана села Сирче, које је ових сунчаних новембарских дана пуно мајстора „са југа”, дознајемо да је дневница црнотравског зидара или тесара чак нижа од тридесет евра. Од тога да ли домаћин пружа смештај и један оброк или се мајстори сами сналазе дневница може бити нижа или виша за пет евра. Око три евра по квадрату је ручно, а пет евра машинско малтерисање. Армирач наплаћује цент по килограму арматуре и заради око 25 евра, а његовог физичког радника домаћин плаћа 15 евра. У екипама је углавном по шест, седам мајстора.

И, стварно, цене код „домаћих” мајстора, не само из Краљева већ из Чачка и Горњег Милановца, знатно су више. Надница зидара и тесара је и до 40 евра, а физички радник наплаћује 25 евра.

– Обављам све грађевинске послове, самоук сам мајстор, надница ми је и изнад 30 евра, а квадрат малтерисања, рецимо, наплаћујем око три евра. Мада, има и скупљих мајстора. Дођите да видите, радим  руком к’о ласером.... Ма ја сам четири године радио у Црној Гори за Русе, нико није имао примедби, нека је стотину пута Црнотравац...–тврди Радојко Ракић, мајстор из Конарева код Краљева, и додаје да има посла за следећих десет дана.

На ово власница једне куће из Сирче, која „неће у новине именом и презименом”, како се домаћим мајсторима не би замерила, каже ,,и Црнотравци зидају као ласером, свака њихова цигла или блок, легне’ као да је, заспала’, као да је ту порасла...” и додаје:

– Ма, ’ајте молим вас, ја сам за санацију куће од 250 квадрата од наших добила понуду на седам и по хиљада евра, а ови са југа су ми све завршили за мање од половине те суме.

Она као и остали мештани исто замера свима – не поштују рокове. Јер, како су нам објаснили, „и једни и други мајстори, започињу радове на по пет градилишта да би преузели посао а онда дан раде овде, дан онде, па тамо... и никако да стигну”. Уз помирљиву констатацију „да посла има за сваког ко хоће да ради” Срећко Радаковић, власник грађевинског предузећа „Радојковић универзал”, истиче да, ипак, нема довољно мајстора.

– Видите на скелама „висе” само пензионери, нема младих, њих ово не интересује. То брине – наглашава Радаковић.

И, стварно, у згради градске управе, која се обнавља, затичемо мајстора Драгишу Јовановића, који каже да је 32 године, све до пропасти предузећа, радио у „Каблару”. До њега, што изненађује, је млади помоћник Небојша Стефановић (21), који љутито каже:

– Ја сам електричар, али нисам у странци и нисам могао да се запослим у „Електросрбији” па морам овде да физикалишем.

Посла, дакле, има напретек на грађевинама у Краљеву, али, како нам се поменути саговорник пожали, нема младих мајстора. Неће их, нажалост, ускоро ни бити, јер су нам у овдашњој Шумарској школи, у којој су се раније образовали зидари, тесари и армирачи, објаснили да су се ове године у одељења зидара и тесара пријавила само два кандидата, које су морали да преусмере на друга занимања.