Панчево – Панчево је јуче било домаћин другог скупа подунавских градова Србије који се активно укључују у израду стратегије развоја дунавског региона. Како је на конференцији истакао Данило Вучетић, заменик националног координатора за израду ове стратегије, Србија је септембра прошле године донела одлуку о формирању радне групе у којој су представници десет министарстава, који ће радити на изради националне стратегије, као дела великог плана повезивања подунавских земаља. Радном групом координира потпредседник Владе Србије, Божидар Ђелић, који је на недавном скупу подунавских држава, у Будимпешти предложио да се циљеви стратегије Дунавског коридора седам допуне и пројектима као што су обезбеђивање безбедности пловидбе великом реком и примена науке у формулисању заједничких циљева.

Конференцији посвећеној развоју дунавског коридора седам у Панчеву, присуствовало је више од стотину представника Владе Србије, Извршног већа и Скупштине Војводине, привредних комора, челника подунавских градова и општина који гравитирају подунављу. Поред Панчева, један од организатора скупа, била је општина Вршац, која је нашла интерес да подупре стратегију развоја подунавља.

Шандор Егереши, председник Скупштине АП Војводине назвао је стратегију развоја дунавске регије, која треба да буде усвојена до пролећа наредне године, кључним пројектом 21. века, јер ће се у њој наћи више од 30 значајних европских градова и регије чији су они центри. Дунавску регију чиниће 10 држава са 115 милиона становника. Међу њима су шест чланица ЕУ.

И Егереши и Шандор Пастор, потпредседник Извршног већа Војводине нагласили су потребу да Војводина, као наша подунавска регија мора током ове године да формулише квалитетне идеје, како би се овај регион, као пример мултикултуралности и мултинационалности, у најбољем светлу приближио и представио Европи.

Целодневна конференција на којој је поднето више реферата о могућностима развоја инфраструктуре, саобраћаја, логистике и туризма наших подунавских градова, унутар европског дунавског коридора, резултираће објављивањем зборника радова.

М. Шашић