Србија
Ниш тражи помоћ од Управе за прање новца
Са жиро-рачуна града, судском одлуком скинуто 80 милиона динара за дуг београдској фирми „Гама груп” који је средином деведесетих направило предузеће „Нишфилм”
Ниш – Привредни суд у Београду принудно је наплатио велики дуг од града Ниша, који београдској фирми „Гама груп” више од 15 година није исплатило градско предузеће за приказивање филмова „Нишфилм”. Због неплаћених 250.000 долара, колико је „Нишфилм” 1992. и 1993. године узео за опрему за своје биоскопе, али и за отварање телевизије, која, узгред никада није почела да ради, са жиро-рачуна Ниша скинуто је 80 милиона динара, односно преко 800.000 евра.
– На ову одлуку градски правобранилац Ниша одмах је уложио жалбу Привредном апелационом суду, а градско руководство одлучило је да се о свему обавесте и Управа за прање новца и Агенција за борбу против корупције јер сматрамо да није испоштован закон, нити је судски поступак вођен како треба и против кога треба – рекао је градоначелник Ниша Милош Симоновић.
Како се догодило да Ниш и његови грађани плате цех за скупу опрему од које нико није видео вајде и да скидањем пара из градског буџета знатно буду угрожени многи пројекти за које је овај новац предвиђен?
Скупштина града Ниша је крајем 2008. године донела одлуку о преузимању дела дуга „Нишфилма”, како ово предузеће не би отишло под стечај и не би било угашено. Град је преузео обавезу да се радницима исплате заостале зараде и дугови за доприносе и порезе и за то издвојио 49 милиона динара. Поред тога с још 2,9 милиона град је измирио дуговања добављачима...
Када се помислило да се „Нишфилм”, захваљујући помоћи, нашао пред изласком из кризе, откривено је да су у овом предузећу сакривани енормни дугови повериоцима. Директор „Нишфилма” Зоран Спасић није доставио податке о судској пресуди, која је у међувремену постала извршна, а према којој је „Нишфилм” обавезан да „Гами” плати дуговања. Дуг потиче још из 1996. године када је за суму од тадашњих 1.200.000 динара „Нишфилм” од „Гаме” узео опрему. Та сума је била динарска противвредност за опрему вредну 250.000 америчких долара или 360.000 немачких марака. „Гама” је од 1996. године потраживала свој новац, тужила нишко предузеће и на крају, добила судски процес. С каматом обавезе према „Гами” су 79,6 милиона динара, и све то се крило од јавности и градског руководства. Против Спасића поднета је кривична пријава за несавестан рад. Још тада је било говора о могућој заплени објеката „Нишфилма” – биоскопа „Вилин град” и Летње позорнице у Тврђави.
Када је дуг откривен на основу правоснажне пресуде суда, кренуло се у доказивање да град нема обавезу да плати дуг „Нишфилма” „Гами”. Градски правобранилац је покушао, а у Привредном суду у Београду све захтеве из Ниша су одбили и донели извршно решење.
Расправа о извршном поступку била је заказана у Привредном суду за 16, али је потом одложена за 18. фебруар. И док се чекало на почетак расправе, са жиро-рачуна града Ниша ипак је скинуто 80 милиона динара!?! У градском руководству Ниша огорчени су оваквим поступањем београдског суда. Градоначелник Ниша Милош Симоновић изразио је јавно сумњу у законитост поступка. Због тога су о свему обавештени и Управа за прање новца и државна агенција за борбу против корупције.
Последњи коментари
Логика синдикалног анархизма, тј. самоуправљања, није шизофрена, она је шизофренија, по себи. Општине најпре тврде да нису држава, него тек некакве локалистичке управице, те сукоба интереса нема; таман посла! Затим, ове велике „управице“ врте огороман инвестициони новац, обећавају, жаре и пале на дивљем финансијском тржишту, а грађанима дугују све и свашта. По којој то логици, а и закону, општина постаје инвеститор, донатор, спонзор - спасилац пропалих фирми. Да ли то општина, попут наше државе, постаје једини послодавац на својој територији; суверен и ником одговоран. У односу на ова питања, новац је најмање важан. Тричавих 800.000 евра је мачији кашаљ за мениџмент, који изгледа неспутано креира новац без покрића. Ковачи лажног новца.






