Србија

Нишки вагони опет на пругама

МИН „Вагонка”, у којој је као и у многим фабрикама пропала приватизација, ипак успешно ради – прошле године имала је приход од 290, а ове године ће бити чак 400 милиона динара

Радници у производним халама „Вагонка” Фото С. Лазаревић

Ниш – Фабрика „Вагонка”, Машинске индустрије Ниш, успешно је завршила прошлу пословну годину, а још успешнија ће бити у овој, рекао нам је директор фабрике Зоран Денић:
– У 2009. години имали смо приход од 290 милиона динара, а већ у овој години он ће бити за трећину већи, односно око 400 милиона динара. Добре резултате остварили смо захваљујући великом ангажовању и квалитетним пословима које смо реализовали. Само у овој години произвели смо 40, а до краја децембра произвешћемо још 27 вагона за фирму „АКС Бенет“ из Словачке. Тај посао уговорен је још пре две године и успешно се приводи крају. Вагони које смо направили су за транспорт аутомобила. Ипак, наши квалитетни резултати постигнути су највише захваљујући пословима које је фабрика добила по програму Владе Србије и зато се надамо да ће приход бити и већи од планираних 400 милиона динара.
Према Денићевим речима, већ је почело уговарање послова за фабрику МИН „Вагонка“ за наредну, 2011. годину, када се, будући да је реч о значајним уговорима, очекује да приход буде и дупло већи од овогодишњег. А поред производње у овом колективу раде и на ремонтовању вагона.
– Са словачком фирмом, за коју производимо нове, имамо уговор и о годишњем ремонту старих 1.200 вагона. Фирма „АКС Бенет“ има својих чак 6.000 вагона. Завршили смо и ремонтовање 145 вагона по посебном програму српске владе за 2009. годину, а до краја ове године треба да завршимо још 85 вагона. Посебно је значајно да је наша фабрика после 11 година поново успоставила пуну сарадњу са Рударско-топионичарским басеном Бор. За потребе РТБ Бор ремонтоваћемо 104 цистерне за сумпорну киселину и 25 вагона за транспорт угља, а целокупан уговорени посао вредан је сто милиона динара. За Хемијску индустрију у Прахову радимо на ремонту 20 цистерни за фосфорну киселину, а што нам доноси 12 милиона динара. За Термоелектрану „Никола Тесла“ израдићемо 30 вагона за транспорт угља, а за комбинат у Кикинди 39 вагон-цистерни, што је од ова два посла укупан планирани приход од 65 милиона динара – наводи Денић.
У МИН „Вагонка“ ипак најлепша прича тек треба да уследи, каже он:
– Налазимо се пред потписивањем послова за „Фијат“ вредних милион евра и са аустријском фирмом ОББ, за коју ћемо у наредној години произвести нових 180 вагона за седам милиона евра. То су послови који доказују да смо опет на правом путу, што није фраза, и да за нас у металском комплексу увек има посла.
Садашње руководство МИН „Вагонка“ затекао је почетком ове године велики дуг, који се гомилао последњих година после неуспеле приватизације, а који је у јануару био чак 980 милиона динара. Добрим пословима и све редовнијим исплатама зарада око 320 запослених успешно смањују дуговања фабрике и у правом смислу речи наговештавају много боље дане за „Вагонку“.
Тома Тодоровић

објављено: 01.09.2010.

Последњи коментари

Јован С. Илић | 01/09/2010 11:09

Како нас убогаљи ова лоша приватизација због чега неко треба дебело да одговара. Лепа је ова вест-до бољитка једино може доћи ако привреда ради!

Петар Миловановић | 01/09/2010 13:02

Све честитке вредним нишлијама запосленим у Машинској индустрији, посебно у фабрици вагона. Тамо је двадесетих година прошлога века радио мој деда Милош Драчјанац, а после другог светског рата и мој ујак Миле Лжља! Обојица су путовали до Ниша локалним возом, који је рано јутром полазио из Цариброда (Димитровград) и успут сакупљао раднике из околних места, који су радили по нишким фабрикама. Радници су се називали локалци и увек су журили, дал на воз, дал кућама. Враћали су се поподне кући или предвече, у зависности од удаљености од Ниша. И тако целог живота до пензије. Мој деда Милош Драчјанац је само три пута закаснио на посао, јер му сат није звонио, па је сва три пута иако је била зима и висок снег, пешице одлазио до Ниша (42 километра) да се појави у фабрици и оправда изостанак. Успут је три пута срео вукове, негде код Горње Студене, једном вучицу са вучићима како се играју на снегу! Мајка ми је причала да је рекао да то не води на добро и да је умро када је она имала 7 година.

sloba markovic | 26/12/2010 12:45

Taman pocese da rade a ono po staro srbskom obicaju niko ti ne oprasta U S P E H pa najurise pametne i radne i dovedose opet nesposobne i sa skolama za odrasle i neradne i opet tamo gde smo i pre bili a politicari resenja drze u fiokama i to ih vise ne interesuje.