Њива по брачном статусу

Суботица – Јосип Габрић са Хрватског мајура, скупине салаша поред Суботице, седамдесетих година прошлог века иселио је жену из домаћинства. Његова супруга Габришка и старији син Мартин само су фиктивно пријављени на адресу у граду, како би Јосип, који је већ поседовао максимум од 10 хектара, могао да докупи хектар-два суседне парцеле. Земља преписана на жену и сина је и данас у поседу породице Габрић.

Марија Јене са Чикерије има 42 године и након 25 година брака не размишља о разводу, нити да се фиктивно исели из куће. Супруг и она имају свако своје газдинство. Новим правилником о упису у пољопривредни регистар Министарства пољопривреде, то право им је оспорено тачком 4: брачни другови могу да буду уписани само у једно породично пољопривредно газдинство. Том реченицом је требало да буде сузбијено мешетарење са преписивањем парцела до 100 хектара на чланове породице како би се добила субвенција, али су њене недужне жртве породице у којима сада жене губе своју економску самосталност.

– Ово сматрам личном увредом. Од своје 15. године, и пре него што сам се удала, бавим се пољопривредом, отац ми је купио прву земљу, после сам наследила и имам укупно 51 хектар. И мој супруг је од 18. године имао своју земљу, он сада има 90 хектара, дакле ми нисмо газдинства регистровали да бисмо добили субвенције које припадају онима испод 100 хектара, ми смо цео живот у ратарству – узбуђено прича Марија Јенеи.

Сада тражи излаз из ситуације у којој су му правилником угрожена права. – Ни једног предузетника нису питали да ли је у браку и да ли онда има право и брачни друг да се бави предузетништвом. Ми смо све ово урадили по закону, онако како нам је сугерисано из Министарства, и никада нас нико није питао да ли смо у браку. Сада, неко од нас треба да се одрекне земље и препише на другог – наставља Јенеи. У пракси, газдинства се по правилу одриче жена.

Међутим, ситуација није тако једноставна: Марија и њен супруг су узели кредите за развој, те сада не знају шта ће бити са отплатом тих обавеза. Марија подсећа да од 2008. године, управо по налогу из Министарства, она и супруг имају посебну шифру за здравствено осигурање и пензиони фонд. – Добро сам се осећала када сам 2005. регистровала газдинство, имала свој приход о којем могу да одлучујем. Могу да трошим и распоређујем новац, нисам више слуга, та земља и њен приход то сам ја. Добили смо формулар по којем треба да потпишемо изјаву да се добровољно одричемо газдинства, али то није добровољно, ово је принуда. Рекла сам да ћу се одрећи субвенције, само нека ми оставе моје газдинство – али кажу да то не може, прича Јенеи.

Аница Марцикић, из Едукативног центра за рурални центар, готово сваког дана се среће са питањима пољопривредника, а пре свега жена. Указује и на недоследност Министарства по којем су прошле године пројекти жена добијали 10 бодова више, а при том се доноси оваква одредба у Правилнику која ће погодити пре свега жене на селу. Према подацима којима располаже Управа за трезор, на нивоу Севернобачког округа, у 2011. години, од 22.279 газдинстава 5.340 су водиле жене, односно 24 одсто, као и на нивоу Републике.