Нова нада из Чачка

Чачак – Министарство пољопривреде Владе Србије признало је хибрид чачанског Института за воћарство, вођен под шифром 29/29/87, у нову домаћу сорту шљиве која ће се звати нада. Створена је укрштањем америчке сорте стенли и румунске сколдуш, а аутори нове националне воћке јесу истраживачи др Добривоје Огашановић, др Светлана Пауновић и др Слободан Миленковић.

Ово је 36. нова сорта из Института основаног пре тачно 66 година. Нада је петнаеста шљива пошто су пре ње у овој кући рођене и одгајене чачанска рана, чачанска најбоља, чачанска лепотица, чачанска родна, чачански шећер, јелица, валерија, ваљевка, милдора, томочанка, боранка, крина, позна плава и златка.

Стручњаци цене да ће нада, врхунским одликама, надмашити претходнице. У огледним засадима у Ваљеву и Стапарима, претходних година, испитивана је уз чачанску родну као стандардну сорту и дала је боље приносе. Нада дозрева крајем друге и почетком треће декаде августа, са средње крупним, тамноплавим плодом чија је маса од 40 до 50 грама, и обилним пепељком. Родност је фантастична, има добру архитектуру стабла које се не ломи, а на плодовима нема трагова шарке шљиве. Погодна је и за свежу потрошњу и за прераду, посебно сушење.

– Институт је током 2011. године за признавање пријавио још три хибрида шљиве. Први је 10/23/87 чији су родитељи стенли и чачанска рана, веома родан, позног времена зрења. Други је такође позни 26/54/87 настао укрштањем сората стенли и опал, отпоран на шарку и веома родан а трећи је рана, крупна и квалитетна сорта 14/21, добијена укрштањем калифорнијске плаве и немачке сорте рут гермштетер. Потребно је још 4–5 година да би се то завршило признавањем у нову сорту, а у истом поступку су још четири сорте вишања и три крушке – каже за „Политику” др Светлана Пауновић, један од аутора сорте нада и садашњи директор Института.

Хибридизација наде извршена је још 1987. године и било је потребно, ево, четврт столећа да из тога настане нова сорта. Др Пауновић објашњава како и колико тече поступак при стварању нових сората воћа...

Почиње тиме што се врши опрашивање родитељске комбинације, такозвана хибридизација. У пољу се опраши мајка биљка, уз претходну одлуку каква се сорта жели, у погледу времена зрења, садржаја шећера, отпорности на болести, погодности за прераду... То су циљеви оплемењивања.

Из опрашивања настају хибридни плодови који се сеју у саксије у стакленику да би се, за годину или две, произвели хибридни сејанци. Сејанци иду у поље где се саде у гушћем склопу и потребно је да прође неколико вегетација, најчешће од пет до осам година, зависно од климе. У том густишу и мору хибрида уочава се који заслужује да можда постане нова сорта.

Кад се обави та селекција онда се узима калем гранчица са хибридних сејанаца и производе се саднице, потребна је године или две да се оне умноже. Тада се заснива засад који омогућује да се у различитим условима испољи биолошки потенцијал хибрида, који се ту прати седам-осам година у роду. Затим стручњаци Института процењују вредност и одлучују да ли на основу квалитета плода, облика крошње, родности и других бројних параметара, завређује да буде пријављен за признавање.

Тек тада се пријављује Министарству пољопривреде где постоји комисија за признавање сората. Заснивају се нови огледи на два локалитета и потребно је сачекати да у њима хибрид пророди.

Сви експериментални засади за признавање подижу се тако што се поред хибрида кандидата сади и сорта стандард која има исто време зрења. Комисија га прати две или три вегетације у роду и процењује да ли је и у којим одликама бољи од сорте стандард, па доноси независну одлуку да пријављени хибрид постане нова сорта.

Од 42 милиона стабала шљива која расту у Србији, 40 одсто је створено у чачанском институту, који своје сорте пласира широм нашег Континента.

– Институт је продао лиценцна права за умножавање купине, сорте чачанска бестрна, у Републици Чешкој и Eнглеској преко енглеске фирме „meiosislimited”, и заштитио своју сорту шљиве позна плава на територији ЕУ у наредних 30 година, уз склапање уговора са немачким расадником „ganter/marken-baumschule” за заступање и заштиту лиценцних права у ЕУ – истиче др Светлана Пауновић.