Новопазарски хамам раздора

Нови Пазар – „Они који су прокрстарили Исток и Запад, копно и море, нису видели овакве термалне бање“, тврди преводилац да на арапском пише на каменој плочи, још очуваној на улазу у старо турско купатило, хамам, у Новопазарској бањи. Путописац, занет ваљда лепотом околине и окрепљен лековитом бањском водом, у налету инспирације уклесао је да „ова бања постаде рај за заљубљене“.

О Старој новопазарској бањи, односно хамаму из 15. века који су саградили Турци, последњих дана чује се више због неспоразума оних који би да газдују овим објектом у коме поред купалишта, хамама, постоји и ресторан и неколико соба на спрату, него по лековитости воде и лепоти природе. На дотрајалом здању пре десетак дана срушио се кров, и две жене, које су се задесиле у купалишту, задобиле су лаке повреде. Испред овог објекта сада се налази полицијска патрола, док суд не одлучи чији је стари хамам. Своје право власништва над овим објектом настоје да докажу и Исламска заједница у Србији, коју предводи муфтија Муамер Зукорлић, и Исламска заједница Србије, са реисом Адемом Зилкићем на челу, али и садашњи власник Угоститељског предузећа „Липа“ Ћерим Шемсовић, а и дугогодишњи закупац овог објекта Исмет Хасановић тражи да буде обештећен.

Стара бања је средином прошлог века проглашена за културно добро, а 1970. дата на управљање Угоститељском предузећу „Липа“ из Новог Пазара. У јуну прошле године Агенција за приватизацију продала је ово предузеће новопазарском бизнисмену Ћериму Шемсовићу и његовој супрузи Хаснији. Градска скупштина Новог Пазара уочи продаје „Липе“ поништила је решења којима су својевремено била уступљена четири објекта са статусом културног добра и Агенцији за приватизацију упутила допис да се из имовине овог предузећа, па дакле и из продаје, изузму ти објекти. Поред зграде Старе бање, ту је и Амир-агин хан у центру града, и још два објекта. Све до сада није разјашњено је ли Агенција продала целу „Липу“ Шемсовићу, како он тврди, или су културна добра изузета из продаје. За све време Старом бањом, купалиштем и кафаном и неколико соба на спрату газдује закупац Исмет Хасановић, који Шемсовићу и његовим људима није дозвољавао да „уђу у посед“ овог објекта, који је, тврди, купио. (/slika2)

Када се стари кров срушио, то је био сигнал потенцијалним власницима. Већ сутрадан у бању су дошли припадници Агенције за обезбеђење „Берк“, која је у саставу Зукорлићеве Исламске заједнице. Они су, како прича закупац Исмет Хасановић, на силу, „претећи оружјем“, истерали и њега и осморо радника и заузели овај објекат. Функционер ове исламске заједнице Сеад Шаћировић објашњавао је да је ова бања у ствари вакуф (задужбина) и да „Исламска заједница није могла више да дозволи да овај културно-историјски објекат и даље пропада“. Шаћировић тврди да је примопредаја прошла мирно. Ова заједница одавно тврди да Стара бања треба да јој се врати, као национализовани објекат, а по Закону о враћању имовине црквама и верским заједницама.

Истог дана у бању стиже и жандармерија, јер, ипак, Зукорлићево обезбеђење није имало ниједан правно ваљан документ да уђе у овај објекат. „Игра живаца“ трајала је неколико сати. По налогу Основног суда у Новом Пазару, Зукорлићево обезбеђење је, ипак, напустило објекат док суд не донесе коначну одлуку чија је заправо Стара бања.  И сада се испред овог здања налази полиција, али  донедавни закупац Исмет Хасановић тврди да се по објекту и око њега виђају и Зукорлићеви људи.

– Свих осам радника и ја отићи ћемо испред суда у Новом Пазару док се не одлучи где смо ми у читавој причи. Ја сам уложио силне паре у одржавање овог објекта, па би сад неко, нема везе ко, да ме истера – каже Хасановић.

Огласио се и Ријасет Исламске заједнице Србије на чијем челу је реис-ул-улема Адем Зилкић, који тврди да вакуфи, ако се буду враћали, онда би требало да се врате тој верској заједници, јер је она традиционална и једини правни наследник Исламске заједнице Србије, која постоји више од 140 година.

А архитекта конзерватор Завода за заштиту споменика из Краљева Рајко Чубрић подсећа да је објекат који је културно добро оштећен, да за Завод није битно у чијем је власништву, те да ће ова кућа понудити услове за реконструкцију, ко год покаже да је спреман да у здање уложи.

До сада спремних да улажу у ово здање није било, или су пропадање Старе бање наводили као доказ да држава неће да брине о споменицима исламске културе. 

Славка Бакрачевић