Valjevo – Od vremena Obrenovića, kako neko primeti, u kome je tadašnja država suvom šljivom izmirivala svoja inostrana dugovanja, pa sve do juče u Valjevu nije održan značajniji skup u čijem centru se našla najzastupljenija domaća voćka – šljiva. Naime, zahvaljujući agilnosti novoosnovane Nacionalne asocijacije proizvođača suve šljive, posle nepuna dva meseca njenog postojanja i rada, za istim stolom seli su predstavnici 10 velikih uvoznika ovog voća iz Ruske Federacije i oko 20 domaćih firmi i kompanija koje se bave proizvodnjom, otkupom i izvozom suvog voća.

Za partnera u ovom poslu, kako se čulo, nije slučajno odabrana Ruska Federacija jer pored brojnih pogodnosti, među kojima je i Sporazum o slobodnoj trgovini, rusko tržište ima skoro nesagledive kapacitete i mogućnost za uvoz srpskog voća. Međutim, bez obzira što statistički, ali i realni podaci govore da je Srbija sa 41 milionom rodnih stabala po proizvodnji šljive na drugom mestu u Evropi, odnosno četvrtom u svetu, u poslednjih nekoliko decenija na rusko tržište izvoze se simbolične količine ovog voća. Ruski uvoznici okrenuti su ka Argentini, Čileu, Americi, Tadžikistanu i još nekim bivšim sovjetskim republikama, a od mlađih trgovaca mnogi ni ne znaju da u Srbiji uopšte ima šljiva. Novoosnovana Nacionalna asocijacija, koju su inicirali upravo voćari iz valjevskog kraja, ima za cilj da popravi lošu informisanost, ali i grupiše usitnjene proizvođače kako bi zajednički i s respektivnim količinama konkurisali za izvoz na rusko tržište.

Da se radi o jednom izuzetno značajnom poslovnom projektu svedoči i to da su radu jučerašnje prve konferencije učestvovali ambasador Ruske Federacije gospodin Aleksandar Konuzin, ministar za poljoprivredu Saša Dragin kao i visoki predstavnici ruske i srpske privredne komore. Pozdravljajući učesnike konferencije, a kasnije se i aktivno uključivši u njen rad, ambasador Konuzin kazao je da od ovog skupa, pored prvih kontakata ruskih i srpskih partnera u ovom poslu, očekuje konkretne dogovore. On je naglasio da problema po pitanju robne razmene između velikih sistema nema, već da je potrebno nju spustiti na mala i srednja preduzeća koja bi trebala da budu najbrojniji partneri u navedenom poslu. Poručio je da se radi o mogućnostima nemerljivih razmera i da ih treba, u skladu sa svim standardima, maksimalno iskoristiti. Takođe, zamolio je predstavnike medija da aktivno proprate realizaciju projekta sa suvom šljivom.

Ni ministar poljoprivrede Saša Dragin nije krio zadovoljstvo zbog prve konferencije između ruskih uvoznika i srpskih proizvođača i izvoznika suve šljive. On je kazao da je šljiva brend Srbije kao i da naša zemlja godišnje zaradi oko dve milijarde dolara od izvoza poljoprivrednih proizvoda. Dodao je da je država prepoznala značaj šljivarstva u koje je u protekle dve godine uložila znatna sredstva na formiranju zasada na novih 4.000 hektara sa sertifikovanim sadnicama. Takođe je kazao da Ministarstvo za poljoprivredu stimuliše izvoz šljive i proizvode od ovog voća u vrednosti od pet do 50 odsto.

Što se tiče kapaciteta ruskog tržišta za srpsku suvu šljivu najbolje je posvedočio podatak koji smo čuli od Sergeja Drozdova, komercijalnog direktora firme „Agro-Impeks”iz Sankt Peterburga, koji je kazao da ta firma godišnje prometuje preko 30.000 tona ovog voća. Poređenja radi u Srbiji se trenutno, zbog rakijskog „presinga”, osuši između pet i šest hiljada tona. Naravno, podaci s terena govore da bi količine mogle da se udvostruče.

Budo Novović