Ваљево – Од времена Обреновића, како неко примети, у коме је тадашња држава сувом шљивом измиривала своја инострана дуговања, па све до јуче у Ваљеву није одржан значајнији скуп у чијем центру се нашла најзаступљенија домаћа воћка – шљива. Наиме, захваљујући агилности новоосноване Националне асоцијације произвођача суве шљиве, после непуна два месеца њеног постојања и рада, за истим столом сели су представници 10 великих увозника овог воћа из Руске Федерације и око 20 домаћих фирми и компанија које се баве производњом, откупом и извозом сувог воћа.

За партнера у овом послу, како се чуло, није случајно одабрана Руска Федерација јер поред бројних погодности, међу којима је и Споразум о слободној трговини, руско тржиште има скоро несагледиве капацитете и могућност за увоз српског воћа. Међутим, без обзира што статистички, али и реални подаци говоре да је Србија са 41 милионом родних стабала по производњи шљиве на другом месту у Европи, односно четвртом у свету, у последњих неколико деценија на руско тржиште извозе се симболичне количине овог воћа. Руски увозници окренути су ка Аргентини, Чилеу, Америци, Таџикистану и још неким бившим совјетским републикама, а од млађих трговаца многи ни не знају да у Србији уопште има шљива. Новооснована Национална асоцијација, коју су иницирали управо воћари из ваљевског краја, има за циљ да поправи лошу информисаност, али и групише уситњене произвођаче како би заједнички и с респективним количинама конкурисали за извоз на руско тржиште.

Да се ради о једном изузетно значајном пословном пројекту сведочи и то да су раду јучерашње прве конференције учествовали амбасадор Руске Федерације господин Александар Конузин, министар за пољопривреду Саша Драгин као и високи представници руске и српске привредне коморе. Поздрављајући учеснике конференције, а касније се и активно укључивши у њен рад, амбасадор Конузин казао је да од овог скупа, поред првих контаката руских и српских партнера у овом послу, очекује конкретне договоре. Он је нагласио да проблема по питању робне размене између великих система нема, већ да је потребно њу спустити на мала и средња предузећа која би требала да буду најбројнији партнери у наведеном послу. Поручио је да се ради о могућностима немерљивих размера и да их треба, у складу са свим стандардима, максимално искористити. Такође, замолио је представнике медија да активно пропрате реализацију пројекта са сувом шљивом.

Ни министар пољопривреде Саша Драгин није крио задовољство због прве конференције између руских увозника и српских произвођача и извозника суве шљиве. Он је казао да је шљива бренд Србије као и да наша земља годишње заради око две милијарде долара од извоза пољопривредних производа. Додао је да је држава препознала значај шљиварства у које је у протекле две године уложила знатна средства на формирању засада на нових 4.000 хектара са сертификованим садницама. Такође је казао да Министарство за пољопривреду стимулише извоз шљиве и производе од овог воћа у вредности од пет до 50 одсто.

Што се тиче капацитета руског тржишта за српску суву шљиву најбоље је посведочио податак који смо чули од Сергеја Дроздова, комерцијалног директора фирме „Агро-Импекс”из Санкт Петербурга, који је казао да та фирма годишње прометује преко 30.000 тона овог воћа. Поређења ради у Србији се тренутно, због ракијског „пресинга”, осуши између пет и шест хиљада тона. Наравно, подаци с терена говоре да би количине могле да се удвоструче.

Будо Нововић