Обнавља се Кадињача

Ужице – Четрнаести километар, песници би рекли, ипак није пао. У последњи час заустављено је даље осипање споменика у Меморијалном комплексу на Кадињачи, који су, услед дотрајалости, паду већ били склони. Улагањима државе две трећине овог спомен-комплекса је јесенас обновљено, а у овој години санациони радови ће бити завршени.

Годинама, наиме, Ужичани упозоравају да је ово културно добро од изузетног значаја, које се налази под заштитом државе, угрожено. Меморијални комплекс саграђен 1979. године откривао је делимично потамнеле споменике, пропале приступне камене стазе, попуцале камене плоче, дотрајале степенице. Једино се камена спомен-пирамида (прва постављена, 1951. године), симбол Кадињаче, чврсто свих ових деценија држала и ћудљивој клими овог брда успешно одолевала.

– Све до 1999. године држава није улагала у обнову споменика на Кадињачи, па је зуб времена учинио своје. Бетонски споменици почели су нагло да пропадају, понегде и делови да отпадају. Министарство рада и социјалне политике, надлежно за споменике, финансијски је подржало пројекат санације овог спомен-обележја. Реч је о подухвату вредном око седам милиона динара. Посао је кренуо прошле године и до сада су саниране две од три целине спомен-комплекса: амфитеатар Ужичка република и Алеја Радничког батаљона, док је Плато слободе започет и у њему ће се радити и у овој години. Урађен је и пројекат осветљења споменика, надамо се да ћемо наћи средства да га остваримо. Све се предузима да Кадињача ускоро засија новим сјајем – каже за „Политику“ директор Народног музеја у Ужицу Никола Гогић, додајући да се повремено улаже и у обнову спомен-дома на том историјском брду: поправљен је санитарни чвор и замењен под у соби где је изложбена поставка о Радничком батаљону.

Кадињачу је својевремено походило и до 100.000 посетилаца годишње. Током деведесетих, кад се бивша држава распадала, наступила је снажна осека посете брду изнад Ужица: једва стотинама мерио се број придошлица током године. Али од 2005. поново Кадињача постаје популарна организаторима екскурзија и других путовања.

– Сада око 10.000 људи годишње посети ово спомен-обележје. Долазе, углавном организовано, из свих крајева бивше СФРЈ, највише Босанци и Словенци – напомиње Гогић.

Б. Пејовић