Обвезницама до здраве воде

Кикинда – Локална самоуправа током овог месеца треба да распише јавни позив за пројектовање и изградњу постројења за прераду воде у Кикинди. Према најавама, изградња ће трајати до две године. Иако вредност инвестиције још није процењена, план је да буде финансирана путем емисије муниципалних обвезница.

– То је новина у нашој земљи, али је на Западу један од најмасовнијих видова финансирања локалних самоуправа. Оне општини дају могућност да, уколико нађе покровитеља и има пласман, сама диктира неке услове попут рокова и камата. Значи, њихова емисија нам омогућава прибављање веће количине новца одједном, уз нижу каматну стопу него када бисмо се задужили код банака. Министарство финансија нам је одобрило задуживање до 614 милиона динара, тако да можемо да кренемо у расписивање јавног позива – каже за „Политику“ члан ОВ задужен за привреду и екологију Ненад Грбић. Он наглашава да је немачка организација ГИЗ препознала значај пројекта, те је општини доделила, без финансијске надокнаде, саветнике који ће јој помоћи у вези са муниципалним обвезницама.

Грађани одавно знају да је вода лошег квалитета: има боју, мирис и укус. Нејасно им је, међутим, какве последице по здравље њено конзумирање може имати. Збуњени су највише због опречних изјава по овом питању. Док једни захтевају да се вода прогласи техничком и износе сумњу да се у њој крије више опасних материја него што званични подаци показују, други у својим немуштим јавим наступима воду проглашавају малтене лековитом!

– Моја свекрва је била овде. Она је цео живот патила од желуца. Како је дошла у Кикинду, њу желудац није заболео. Нећу да кажем да је вода савршена, али то ипак није питање за мене – одговорила је директорка једне здравствене установе у Кикинди новинару ВК телевизије.

Анализе овдашњег Завода за јавно здравље показују да је вода током 2011. године била константно 100 одсто хемијски неисправна, док се микробиолошка неисправност кретала између 11 и 30 одсто. Садржи недозвољене количине амонијака, арсена, гвожђа, а понекад и бактерије попут ешерихије коли и псеудомонас еругиноса.

– Одговорни у водоводним системима морају да имају лични осећај одговорности и да су посвећени обезбеђивању хигијенски исправне пијаће воде и никада не смеју да игноришу жалбе потрошача на квалитет воде – наводи за „Политику“ др Небојша Вељковић из Агенције за заштиту животне средине.

–Најбржи и најјефтинији начин да решите проблем повећане концентрације арсена у пијаћој води јесте да воду са чесме успете у флашу. Наиме, у важећем Правилнику о хигијенској исправности воде стоји да у водоводним системима концентрација арсена не може бити већа од 10 микрограма, док је граница за флаширану воду 50! – кроз шалу је, приликом недавног боравка у Кикинди, указао на нелогичност у Правилнику проф. др Божо Далмација са новосадског Природно-математичког факултета.

Нелогичности има и у вези са амонијаком. Законодавац предвиђа да у водоводима који снабдевају преко 5.000 еквивалентних становника (један еквивалентни становник подразумева потрошњу од 150 литара дневно) горња граница концентрације амонијака буде 0,1 милиграм по литру, а у мањим водоводним системима чак један милиграм! То практично значи да уколико живите у месту од неколико хиљада домаћинстава, за вас је добра и вода која садржи десет пута више амонијака него што би то био случај да живите увећем центру.

На питање зашто вода никада није била забрањена за пиће, у кикиндској локалној самоуправи одговарају да је то врло тешка одлука која није у ингеренцији локалне власти. Наводе и да је вода за пиће у многим војвођанским местима још горег квалитета него у Кикинди.

У оваквим околностима, грађанима преостаје да купују флаширану воду или да се пијаћом водом снабдевају са јавних чесми које су опремљене филтерима.

Силвија Милетин