Нови Сад – Од нове грејне сезоне, власници станова у систему даљинског грејања у Новом Саду рачуне ће плаћати по утрошку, што значи да ће свако домаћинство морати да на радијаторе угради делитеље енергије и термостатске вентиле. ЈКП „Новосадска топлана” преговара са Европском банком за обнову и развој да кредитира овај посао, али постоји и могућност да скупштине станара потпишу уговоре о уградњи са фирмама које су лиценциране за овај посао.

Процењује се да ће нови начин обрачуна умањити издатке за највећи број корисника даљинског грејања у овом граду. Новосађани који до почетка зиме не пређу на нови систем плаћаће исто или нешто скупље снабдевање топлотном енергијом, што зависи од изолације зграда и старости прозора.

– На јунској седници Скупштине града усвојена је измењена и допуњена одлука, која омогућава мерење потрошње на нивоу зграде. Сада је потребно да се усвоји тарифни систем (рок за доношење пратећих докумената износи три месеца). „Топлана” је потпуно спремна за прелазак на прву фазу новог обрачунавања грејања, јер смо уградили топлотна бројила у свим подстаницама – каже Јелена Вујин, која је задужена за информисање у овом јавном предузећу.

Она истиче да је крајњи циљ „Топлане” потпуна и тачна расподела топлотне енергије, као и плаћање трошкова грејања према потрошњи, за сваки стан посебно, како се то ради у већини европских градова годинама уназад.

– „Топлана” је у преговорима са Европском банком за обнову и развој, како би обезбедила повољне услове за набавку неопходне опреме. Уколико банка прихвати да кредитира овај пројекат, ми ћемо расписати међународни тендер за куповину опреме за свих 85.000 станова у систему даљинског грејања. Тада би сви потрошачи имали обавезу да уграде калориметре – објашњава Јелена Вујин.

Према првим проценама, нова опрема би коштала око 50 евра по једном грејном телу (радијатору), а Новосађанима би највероватније било омогућено плаћање у ратама, на две-три године. Ако „Топлана” буде уграђивала уређаје, она ће их и одржавати, мерити утрошак и вршити наплату.

У случају да Европска банка за обнову и развој одбије овај пројекат, грађани би морали сами да се сналазе и преко скупштина станара праве аранжмане са комерцијалним банкама. Уградња опреме тада не би била обавезна, иако у „Топлани” то препоручују свим својим потрошачима.

М. Мијушковић