Краљево – Поводом недавно објављене рубрике у нашем листу о незадовољству запослених у краљевачкој градској управи, односно могућем смањењу њихових плата и реаговању чиновника на, наводно, неправедну расподелу „буџетског колача“, писмом нам се, „ради подробнијег објашњења“, обратио др Љубиша Јовашевић, заменик градоначелника Краљева и лидер Покрета за Краљево. Тај Покрет, са коалицијом око ДС и социјалистима, чини владајућу политичку групацију у Краљеву.

Наш саговорник за бројне невоље, нарочито финансијске, оптужује надлежна министарства, садашњег и бившег министра за локалну самоуправу, тврдећи да се „понајвише баве креирањем закона и изборних правила уз која би се владајућој коалицији убудуће обезбедило очување или освајање власти и на локалу, а много мање о самом функционисању градова и општина“.

– Познато је – наставља Јовашевић – да је Краљево жртва околности због новопридошлих становника, а ми скоро да нисмо имали помоћ у смислу одржавања и проширења инфраструктуре. Напротив, закинуто нам је на повраћају прихода који се овде од пореза убирају. Рачунали смо на трансфер средстава из републичке касе од 650 милиона, а добићемо само 450 милиона динара. Тренутно нам се враћа само 7,5 одсто од новца ’убраног’ овде, није то чак ни 11 одсто како је предвиђено. Уз то, град, законским прописима које доноси влада, све чешће је у наметнутој улози финансијера.

Који су то послови и нове, како кажете, наметнуте обавезе?

Рецимо, када је у питању обавеза формирања комуналне полиције закон налаже да ми примимо у радни однос кандидате, да их плаћамо током трајања обуке... Нисам сигуран да ћемо то моћи ове године иако Краљево има око 450 дивљих депонија. Затим, ту је и проблем установа које припадају култури, не код оних чији је град оснивач већ Влада Србије. Град, рецимо, има наметнуту улогу финансијера плата запослених у Заводу за заштиту споменика културе. То само зато што је ова установа овде лоцирана, а њихови стручњаци обављају послове за још 21 општину. Сматрам, чак је то потврђено и судском пресудом, да град Краљево није обавезан да финансира тај свеукупни платни фонд од 18 милиона динара, колико је предвиђено нашим буџетом. По нашој процени, то би требало да буде испод 4,5 милиона динара. Остали део средстава морао би да дође из других градова и од државе, па би нама остало 14 милиона, дакле сасвим довољно да се надомести недостајућих 10 милиона динара за платни фонд радника градске управе. Сличну ситуацију имамо и са Историјским архивом који ради за три града, са регионалном библиотеком, која ради одлично а баш ових дана смо тражили решење, јер је недостајало новца за исплату јануарских плата.

Сва та решења, та наметања последица су дугогодишње централизације и једног односа Владе у смислу „феудалног поседа“ кад су у питању локалне самоуправе.

Добро, али постоји и овде прикривеног, страначког запошљавања у установама чији је оснивач општина?

Има свега, да будемо отворени, има те страначке борбе да се приграби што више буџетског колача да се запосле „страначки“ људи. Међутим, ми смо испоштовали Закон о ограничењу броја запослених и смањили број радника у градској управи за око педесет. Сада их је 250, али министарским тумачењем прописа о овој рационализацији тим ограничењима нису обухваћене неке установе, попут дечијих вртића. Примера ради, према пропозицијама, ту треба један запослени на петнаесторо деце. У Краљеву имате осморо деце на једног радника а град плаћа 180 милиона за функционисање вртића. Наравно, запослени су углавном чланови странке Г17 плус који нападом на друге те нерационалности прикривају.

Многи кажу да у градској управи има појединаца који остварују прилично високе зараде, а нису ту запослени иако то прописи налажу?

Претпостављам да мислите на пет помоћника градоначелника који би, сходно законским прописима, овде морали бити стално запослени на одређено време, односно док траје мандат градоначелнику. Они су тако у неравноправном положају у односу на друге а уз то ми, поштујући те услове, никако не можемо довести за помоћника стручњака већ само некога коме је бар привремено потребан посао. Друго, и овај закон о ограничењу запослених није стимулативан, јер ако смањимо број радника чак и испод предвиђеног, што значи и трошкова, не можемо подићи зараде онима који остају. Како онда да управу учинимо ефикаснијом, кад, рецимо, млади правник са положеним правосудним испитом неће овде да остане за тридесет хиљада динара месечно.

И, тврдите да је држава једини кривац?

Није, примера ради, због наших мањкавости и неорганизованости ми овде нисмо успели да формирамо поједине службе за послове које смо добили преносом надлежности од виших органа. Такође, морамо и сами, формирањем општина на територији града, да спроведемо одређену децентрализацију како би се ефикасније обављали комунални и други послови у интересу грађана, а без повећања буџетских трошкова. То може, анализирали смо и рачунали...

Мирољуб Дугалић