Панчево – По Панчеву кружи прича о строгом режиму контроле радника у једној познатој панчевачкој фирми. Кажу, неке жене, које имају потребу да чешће иду у тоалет, а то им није дозвољено, док су на послу, носе пелене за одрасле. Тешко је разлучити да ли је прича тек освета неког незадовољног радника или истина, јер фирма нема синдикалну организацију, а радници одбијају о томе да говоре, плашећи се репресалија.

Можда ће се истина о односу послодавца према радницима у овој фирми ускоро обелоданити, али је непобитна истина да у Панчеву има све више злостављања на послу, мобинга, како модерна терминологија то назива. Миланко Бодирога, председник Градског већа самосталних синдиката у Панчеву, каже да је појава епидемијског карактера и да нема дана а да им на врата не закуца неко од радника који се жали да га је послодавац малтретирао.

– Примењују се све перфиднији начини злостављања, толико усавршени, да иако је очито о чему се ради, ни судови ту много не могу да помогну. Радницима који су намењени „одстрелу“, уз разна образложења, смањују се зараде, проглашавају се технолошким вишком или, ако газда има више предузећа, упућују на рад у удаљена места, са образложењем да су такве потребе службе. Зна се да није тако, јер се често преко студентске задруге на њихова радна места упошљавају други. Радници који су се усудили да туже фирму и нешто потражују бивају подвргнути мерама посебног надзора. Обично се неко од претпостављених нахушка да их прати и показује сумњу да нешто нису добро урадили, да су нешто украли, да немају ХТЗ опрему, или се сасвим неоправдано подвргавају алкотесту, само да би им се посао учинио неподношљивим и били натерани да сопственом вољом оду – каже Миланко Бодирога.

Када радник дође, на крају, измучен малтретирањем, код послодавца и затражи договор о висини отпремнине, послодавац увек понуди најнижи могући износ јер зна да радник нема други излаз. У одлуци о исплати отпремнине писаће да је дата у износу који је радник захтевао, кажу у синдикату. Председник Градског већа самосталних синдиката мисли да је Закон о приватизацији за многе новопечене газде право упутство за примену малтретирања.

Питамо нашег саговорника да ли синдикалисти разговарају са послодавцима осумњиченим за злостављање на послу. Бодирога потврђује, али, како каже, никада се ствар не може истерати на чистину. По правилу следују фразе да су радници још „самоуправно оријентисани“ или „понашају се као да им је Тито још жив“, а неретко се правдају и тиме да су њихови потчињени без њиховог знања пресирали поједине раднике.

Драстичан је пример директора једног јавног предузећа у Панчеву који је недавно водио прави рат против радника преко „Фејсбука“. Директор је, тако да сви могу да прочитају, делу колектива који се побунио против његовог начина руковођења упутио преко друштвене мреже поруку: „Овчице моје залутале, почупајте то мало траве што ће вам адвокати дати, уследиће шишање. Али, пазите, иду хладни дани“.

Изненађујућа је тврдња да се у Панчеву на злостављање жале углавном радници из великих компанија и јавних предузећа. Миланко Бодирога каже да то никако не треба схватити као да у малим предузећима мобинга нема, већ само тумачити околношћу да у њима нема синдикалног организовања, па радници не знају коме да испричају своју муку.

Миодраг Шашић