Чачак – Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање чачанском пензионеру Томиславу Обрадовићу (77) исплатио је 588.112,34 динара на име разлике и то, у овој беспарици, личи на бајку. Али, да би дошао до свог новца човек је морао чак четири пута на суду да докаже да му Фонд већ деценију и по закида мировину.

– Поред дуга, коначно сам добио и ново решење за пензију па она сада, уместо 37.047, износи 47.103,10 динара. Ту повишицу од десет хиљада делим двојици унука који студирају у Београду, а оних пола милиона ставио сам на књижицу. Јесам се начекао, али мени је овај спор давао посебну вољу за животом – каже Обрадовић за „Политику”.

Он је право на пуну старосну пензију са 40 година стажа стекао 1. марта 1995. године а провео је радни век, изузев једне године, у Чачанској банци. Ту је, као економиста, годинама руководио службом за послове са становништвом и у мировину отишао са утврђеном пензијском основом од 440,32 динара.

– У најкраћем, од првог дана због грешке у обрачуну исплаћивали су ми 78,62 одсто пензијског основа уместо 85 процената, колико ми припада. То је била и окосница моје тужбе – вели саговорник.

Обрадовић је, уз стручну помоћ чачанског адвоката Мирка Јанковића, спор против Фонда пред Окружним судом у Чачку покренуо 1997. године, а добио га марта 2003. Пресуду је потврдио и Врховни суд Србије.

– На основу тога, Филијала фонда у Чачку сачинила је ново решење о мојој пензији али опет са грешком у обрачуну, чиме је у старту пензија умањена 20,65 одсто. Против тога сам се жалио Дирекцији Фонда у Београду и та адреса је променила проценте за усклађивање моје пензије. Али, тако што је од 1. фебруара 1995. године примењен измишљени проценат раста зарада од 3,00 одсто, који уопште не постоји у прегледу усклађивања пензија, и са низом нових грешака.

У поменутом решењу Дирекције од 18. новембра 2004. године, наводи пензионер, проценат раста зарада од 1. марта 1995. године од 10,36 одсто потпуно необјашњиво замењен је са 1,10 одсто. Само за његову пензију, у мају те године, важи проценат раста зарада од 4,42 уместо 4,40, у јуну 9,12 уместо 9,10, у јулу минус 0,30 уместо плус 8,90, у децембру 15,90 а не 27,35 одсто колико је збиља следовало.

Обрадовић је и на додатни, једноставан начин документовао да су поменути проценти измишљени и измешани на његову штету: приложио је копије обрачуна других пензионера за ту годину, међу њима и колеге који је истовремено пензионисан, где стоје тачне и свуда подударне бројке.

– Поново сам поднео тужбу Окружном суду у Чачку и још једном добио спор, чиме је поништено решење Дирекције. То је уважила и сама Дирекција, накнадно поништивши то своје решење, и наложила Филијали у Чачку да сачини ново. Филијала је то и учинила, али тек после девет месеци и уз примену, веровали или не, управо погрешних коефицијената из судски обореног решења Дирекције. И на то сам се жалио и тако је то ишло све укруг четири пута.

До преокрета је дошло, вели саговорник, крајем прошле године, кад је уместо судских отворио друга врата.

– Отишао сам у тужилаштво у Чачку и испричао шта ме мучи. Једна жена, тужилац, посаветовала ме да поднесем кривичну пријаву против одговорних лица у Фонду због неизвршавања судске пресуде, чудећи се због чега то нисам раније учинио. А нисам због вере да се проблем и мирније може решити. Само десетак дана после тога телефоном ме је позвао референт из Фонда, саопштио да сам у праву и да ћу ускоро добити и дуг и ново решење. Тако сам 24. марта ове године, после 15 година и 23 дана чекања, први пут добио нормалну пензију, ону која ми по закону припада.

Међутим, исте стране опет ће пред суд.

– Поднео сам захтев Филијали фонда у Чачку да ми исплати камату на онај дуг која би на крају прошле године, да сам давао новац у банку, износила тачно 1.491.427,01 динара. Они су одбили мој захтев тврдећи да Фонд не плаћа камату. Али, ја поседујем документа из којих се види супротно, да Фонд наплаћује затезну камату од лица која му дугују. Уосталом, и мени као и осталим пензионерима исплатио је камату на онај стари дуг, пре више година. Зато морамо поново у судницу.

У овом судском маратону Обрадовић је имао и „резервни положај”.

– Одуговлачењем ништа не би постигли јер сам жени рекао да, уколико ми се шта деси, она настави где будем стао – вели борбени пензионер.

Гвозден Оташевић