Мокра Гора – У Мокрој Гори су минулог викенда одржани „Завичајни дани” а на њима, као увек, традиција и етносадржаји, давнашњи народни послови, културни програми и, наравно, разговори о уској прузи. Оној по којој се читав крај препознаје, обновљеној „шарганској осмици” која је управо обележила пет година свог новог живота, као и намерама да се та пружна траса споји са Вишеградом, да „ћира” стигне надомак ћуприје на Дрини.

Мокрогорци су освежили и сећање на свог знаменитог песника Михаила Ћуповића (аутора многих ода овом подручју, па и оне „Златиборе, питај Тару”) у програму названом „Ћупове песме су увек са нама”. У сеоској школи постављене су изложбе слика и етнорадова, пред школом је изведен културно-уметнички програм, док су недалеко одатле стари мајстори пекли катран и чувену мокрогорску ракију на традиционалан начин. Окретао се и во на ражњу, свирали су трубачи, играло коло...

Наравно, падинама Шаргана клопарао је популарни „ћира”, по уској прузи, увек пун љубитеља музејске железнице, док су, у званичним разговорима, представници железница Србије и Републике Српске разматрали појединости даље сарадње. Миланко Шаранчић, генерални директор Железница Србије, нагласио је значај повезивања Мокре Горе и Вишеграда уском пругом, стварања целовитог пружног правца дугог 40 километара, као изузетне туристичке атракције. Он је подсетио да су Железнице Србије пре годину и по завршиле свој део уске пруге до граничног прелаза, а Република Српска је преузела задатак завршавања до Вишеграда.

О урађеном на подручју Републике Српске говорио је један од директора тамошњих железница Ненад Цвијановић, рекавши да је колосек до Добруна завршен и да се сасвим пришло Вишеграду. Ипак, постоје проблеми око једног километра деонице код уласка у град (измештање пута који је сада на траси бивше уске пруге), као и враћања старе вишеградске железничке станице у надлежност Железницама РС. Задатак општине Вишеград је да ове проблеме реши. А на значај спајања пругом Мокре Горе са Вишеградом указао је и митрополит дабробосански Николај, који је рекао да је остало да се уради још врло мало посла и да за то не треба много новца, већ превасходно добра воља.

Од осталих важних послова Железница Србије према Републици Српској Миланко Шаранчић је издвојио оспособљавање пруге од Ваљева до Лознице, у дужини од 69 километара.

– Тај подухват је важан јер спајамо барску пругу са Републиком Српском, скраћујемо проток путника и робе и повезујемо државе. Потребно је за то око 200 милиона евра, па сам тим поводом недавно био у Аустрији која је спремна да финансијски помогне завршетак тог пројекта – истакао је у Мокрој Гори генерални директор Железница Србије.