Параћин – „Плесни центар тим“ из Параћина на недавно одржаном Светском првенству у Барселони, у Шпанији, на коме се надметало око 8.000 чланова бројних плесних клубова, освојио је два друга и једно треће место. Јуниорска екипа постала је вицешампион света у хипхоп формацијама, док јој је прво место измакло за само неколико бодова.

– Наше кореографије карактеристичне су по лепршавости и томе што свака игра представља причу, односно носи неку поруку. Јуниори су, на пример, одиграли кореографију „Толеранција“, у којој дете покушава да уђе у компактну групу, која га најпре одбацује, али га појединац прихвата и љути се на групу, која потом прихвата новог члана и постаје још компактнија. Друга кореографија представљала је партију шаха, а играчи су били фигуре – каже за „Политику“ кореограф и председник клуба „Плесни центар тим“ Жељко Илић.

Играчи овог клуба, основаног децембра 2002. године, који чини стотинак чланова од пет до 30 година, и раније су освајали вредне награде. Прошле године на Медитеранском купу у Будви победили су у категорији – деца и јуниори, а претпрошле године у италијанском граду Риминију освојили су титулу светских првака такође у дечјој категорији, док су јуниори освојили два друга места. Исте године на отвореном купу у Будимпешти освојили су три друге награде.

– На Европском првенству у хипхопу у Санкт Петербургу у Русији 2006. године у такозваним формацијама у категорији деца и јуниори освојили смо два прва места. Кореографија „Музеј“, у којој су деца били кипови, била је маштовита претпоставка шта би се догодило када би неко остао заробљен у музеју скулптура, а оне оживеле. Годину дана након тога настао је филм „Ноћ у музеју“ са Томом Хенксом – примећује подударност Жељко Илић.

Он још истиче да је њихов највећи сан да једног дана учествују на такмичењу „Ренди Џексон“ у Лос Анђелесу. О победницима овог телевизијског такмичења, које се директно преноси, одлучују гледаоци Северне Америке гласањем путем СМС-а. Жељко каже да су послали видео снимке неких кореографија и добили позив за учешће, али немају новца за пут.

– Финансира нас параћински Спортски савез, а имамо приход и од чланарине. Али, она је симболична, како би талентована деца из породица лошијег материјалног статуса могла да играју. Дакле, имамо квалитет, али за одлазак на такмичења у далеке земље сналазимо се како знамо – објашњава Жељко.