Пропали кровови „Старог села”

Сирогојно – Музеју „Старо село” у Сирогојну, увршћеном међу националне установе културе, јединственом симболу нашег народног градитељства, ово кишно пролеће невоље ствара.

Кровови на давнашњим дрвеним здањима на отвореном у – кућама, вајатима, млекарима, амбарима и другим које десетине хиљада посетилаца сваке године походе – који су у саставу музеја, дотрајали су и прокишњавају. Понос наше традиције је, кажу овде, угрожен.

На ово су нам се, кад смо ових дана посетили „Старо село”, пожалили челни људи те установе којом држава газдује. Не реметећи једну туристичку групу из Русије која је одушевљена призором старог српског сеоског домаћинства управо завршавала обилазак тих прастарих здања, нови директор „Старог села” Бранко Благојевић и најискуснији стручњак у музеју Зорица Златић Ивковић показали су нам слабе тачке јединог музеја на отвореном код нас.

„Старо село” је, подсећамо, минулих месеци углавном помињано у јавности по кадровским проблемима и отвореним неслагањима в. д. директора ове установе са чајетинским општинским руководством, при чему речи о стању објеката није било.

Онда је Влада Србије недавним именовањем Бранка Благојевића (СНС), економисте са Златибора, за новог директора „Старог села”, те несугласице гурнула у прошлост. И тек што је непуну седмицу провео на директорском месту, Благојевић указује на озбиљан проблем који се тиче основне функције овог музеја

– Затечени објекти и експонати су угрожени. Овде се налази око 50 аутентичних здања, пренетих током осамдесетих година из златиборских села. Мој циљ је да овој установи вратим сјај какав заслужује и томе ћу се посветити. Најбоље је да вам музејски саветник Зорица Златић Ивковић, која као дугогодишњи стручњак познаје сваку даску у овом музеју, проблем детаљније представи – упућује нас нови директор.

Зорица најпре подсећа да су ова дрвена здања настала углавном с краја 19. века, да су по преношењу конзервирана приликом изградње музеја пре три деценије, те да су потом вршене само мање измене на дотрајалим деловима и хитне интервенције.

– Сада је зуб времена опасно угрозио кровове од дрвене шиндре на обема музејским кућама и другим зградама. Шиндра на тим старим брвнарама најпре пропадне. Ево, видите ове рупе на крововима кроз које прокишњава. А кад вода пролази унутра, онда брвна и експонати у сталној поставци (покућство, старински намештај, текстил) брзо дотрају. Прошле године је почело прокишњавање, да би овог пролећа, услед чешћих киша, проблем постао израженији. Стање је, дакле, алармантно, а радује што је нови директор, за разлику од претходних управа, одмах исказао намеру да му културно добро буде приоритет у делатности музеја. Да се превасходно бавимо сталном поставком и објектима народног градитељства, а тек онда осталим музејским програмима и пословима – напомиње наша саговорница.

Док се држава не подухвати овог проблема, у музеју су сами направили прве кораке на санацији угрожених објеката. Поступак препокривања шиндром није иначе лак: ваља ручно цепати боровину у даске посебног облика и зато посао дуже траје. Ипак, кренули су са набавком грађе за кровове здања која су најугроженија.

Директор Благојевић каже да каменом плочом управо препокривају ковачку радионицу и сушару за воће, и то од новца музеја (приходи од продаје улазница, рада крчме и продаје предмета старог занатства).

– Потребно је да се макар двадесетак старих објеката препокрије, што захтева већа улагања, која музеј нема. Очекујемо од државе помоћ, јер је реч о културном добру од изузетног значаја – истиче челник „Старог села”, кроз које је у минулој години прошло приближно 36.000 посетилаца из земље и света.