Нови Сад – Сликарство, као начин размишљања о свету око себе и о себи у том свету, Биљана Ристић је одабрала пре више од две деценије. Ова рођена Херцеговка, живи и ради у Новом Саду, скренула је на себе пажњу јавности након аутентичног циклуса „Магија камена“, који је настао јединственом техником уље на камену.

– Магија камена се ради на седиментној стени, на танким плочама које су пореклом из Херцеговине. Донела сам их кад сам се враћала са мора. Претходно, мотиве из мог родног краја сликала сам на војвођанском бибер црепу, да бих затим покушала и на камену. Купила сам танке плоче билећког камена, и то у малом формату, и прво представљање уља на камену било је спремно за Салон минијатуре у Београду – каже Биљана.

Слике на камену су потпуно природне. Отворе за њихово качење Биљана је ручно бушила, и кроз њих провлачила природни гајтан. Осим симболике коју носи родни крај, камен је за њу постао основа цртања и сликарства.

– У души сам „камењарка“, и не бежим од тога. Поносна сам на своје корене и они ми дају снагу да радим. Носим ту светлост камена, а људи кажу да се то и види на мојим сликама – истиче Биљана Ристић.

Прича нам да је живот „сасвим намерно“ одвео у сликарство. Иако је одмалена имала изражену уметничку ноту, у средини у којој је одрасла није баш било прихватљиво да једна девојка студира уметност, сећа се Биљана:

– Живот ме је једном приморао да одем на машинство, али сам га, срећом, убрзо напустила. Никада себе нисам видела у хали са радницима, и на време сам се вратила себи, и почела да гледам свет са лепше стране. Јер, сликарство је за мене начин живота.

Биљана је око себе у Удружењу уметника аматера – Ликовној групи „АЛБИ арт“ из Новог Сада окупила још око 25 уметника. У уметничком свету боре се за своје место, да се појаве на што више конкурса званичних галерија, да постану чланови академских удружења. Осим сликарства, наша саговорница се бави и дизајном, сценским дизајном, уређењем ентеријера, илустрацијом, уметничком фотографијом, организује хуманитарне акције посвећене деци. Каже, није лако бити слободан уметник у Србији, али се не жали. Ужива у равници, осликавајући родни крај и сећања из детињства.

– Равница смирује оно што камен уздрма. И даје неку равнотежу и слободу да реализујете своје идеје: детињство, родни крај, маслачак који ме опчињава. На ликовној колонији у Загребу видела сам фотографију маслачка са росом на себи. То ме је толико фасцинирало да сам почела да га сликам. Маслачак је зрео и даје нови живот – ново рађање. Као жену, привукло ме је да радим маслачке у свим варијантама јер ме асоцирају на породицу, на ново рађање. И даље ће моје теме бити маслачак, који ме већ три године не напушта, и слике на камену. Још тражим ту своју слику. Прати је једна наранџаста светлост јутра, из мог детињства, боравка код деде на селу, коју стално носим у глави – прича Биљана.

Сликама на херцеговачком камену Биљана Ристић ускоро ће се представити и у свом родном Невесињу. Истовремено, у договору са галеристом Јаном Дорчом из Бачког Петровца, планира реализацију тематске изложбе само на каменим плочама.

Александра Поповић