Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Реактор на фарми

Реактор на фарми
Мобилно постројење чачанског „Водоинжењеринга” за пречишћавање воде, капацитета 4.000 литара на сат Фото Г. Оташевић

Чачак – У Србији још није успостављен систем управљања животињским отпадом, што негативно утиче на производњу здравствено безбедне хране, заштиту животне средине и економију. Отуда је изузетно важно увести савремене и сигурне методе за уклањање отпадака животињског порекла.

У земљама са развијеним сточарством и напредним биотехнологијама примењује се поступак микробиолошког компостирања у затвореним реакторима – биоваторима. Капацитет ових уређаја је око 500 килограма дневно и могу за 14 дана да произведу квалитетан компост без употребе индустријских микроорганизама, наводи се у раду групе наших истраживача, на челу са др Славицом Кошарчић из Научног института за ветеринарство „Нови Сад”.

То је један од укупно 50 припремљених радова за 42. међународну конференцију „Отпадне воде, комунални чврсти отпад и опасан отпад”, која се у Чачку одржава од 2. до 5. априла.

Поменути реактори инсталирани су на фармама као решење за безбедно уклањање угинулих животиња. Фармерима је дотадашњи начин – одвожење у кафилерију – био изузетно скуп, а прва искуства са биоваторима показала су се као пун погодак.

Италијански произвођач ензимско-бактеријских препарата „Евровикс” на конференцији у Чачку представио је домете свог активатора који се примењује у пречишћавању отпадних вода индустрије пива, оптерећених алкохолом и квасцима. После третмана, отпадна пиварска вода одговара захтевима из регулатива ЕУ.

Др Милена Бечелић Томин, са Природно-математичког факултета у Новом Саду, предводи групу аутора који су обрадили тему деградације индустријске боје. Синтетичке боје представљају главне загађујуће материје у отпадним водама текстилне индустрије, а истраживачи из Новог Сада покушали су у свом експерименту да их уклоне комбинованом методом: применом летећег пепела као катализатора, уз истовремено коришћење ултразвука.

На конференцији је и рад несвакидашњег назива – „Свињогојски стајњак – загађујућа или хранљива материја?” Аутори су хемичар Беата Фридрих и Јарослав Ступавски, генерални директор Индустрије меса „Карнекс” из Врбаса. Како наводе, „Карнекс” је са три свињогојске фарме и довољном површином пољопривредног земљишта за прихват стајњака, током 2011. године ушао у еколошку инвестицију од милион евра.

Г. Оташевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.