Сивац – Традиционални фестивал изворног народног стваралаштва и обичаја војвођанских Срба староседелаца „Ивањско цвеће“, одржан у протекла два дана у Сивцу, и овога пута протекао је у знаку аутентичног и раскошног духовног и културног наслеђа Бачке, Баната и Срема. Свечарило се уочи Ивањдана, у част и цвећа и лепоте, призиван је игром и песмом берићет на њивама, а кроз здравице се преплитале жеље за добро здравље и породичну срећу. Разлегали су се звуци музичких инструмената карактеристичних за фолклор староседелаца у северној српској покрајини, као што су гајде, самице, тамбуре, хармонике.

У центру овог типично равничарског села, на средокраћи пута између Куле и Сомбора, приређена је дегустација традиционалних јела домаће кухиње, истина без масноће, будући да је у току петровдански пост, али на укус и квалитет нико није имао примедби. Банаћанке из Мокрина припремиле су десетак специјалитета из свог краја и одиста је било тешко одолети њиховој пити са лудајом или кнедлама од печурака, а као десерт нудиле су посне колаче чудесних назива – пољупци, штанглице, корпице. Маса света тискала се и око трпезе са шпецијама домаћица из бачког села Дероња, предвођених времешном Кајком Живков, „мајсторицом“, како рекоше, за папулу – кувани згњечени пасуљ, ручно испасиран и сервиран у слаткој варијанти са рошчићима или у љутој са паприком. На сремском издашном „шведском столу“ нашла се, поред осталог, и посна погача, испечена – како рече Даница Демић – у фуруни старе паорске пећи. Било је ту још и пребранца, па салате од пропржених тиквица са разноразним зачинима, пита с вишњама и сувим шљивама, и много штошта још.

– Кухиња је врло значајан део у неговању националне традиције. А тек ова наша српска у Војводини, вековима крчкана и с рецептима других народа који живе на овим просторима, да би се на крају зготовила комбинација јединствених укуса и мириса. Ово је пример како и посна јела, кад их спреме умешне домаћице, могу да буду царски издашна и лепа – прокоментарисао је Боривој Анђелић из Куле, који већ двадесетак година живи у Данској, али редовно долази на ивањданска свечарења у Сивцу.

У смирај прекјучерашњег дана маса света окупила се у црквеној порти где је одржано традиционално девојачко надметање у плетењу ивањских венаца од свежег разнобојног пољског цвећа. Од стотинак ових рукорада, према оцени жирија и публике, најлепши је био венац који су исплеле Светлана, Јована и Биљана из Боботе код Вуковара.

У славу цвећа и љубави: девојке плету ивањске венце

– Поред тога што се труде да њихов венац буде што лепши, девојке при том посвећују своје мисли вољеном драгану, док су жеље удатих жена усмерене на здравље деце и напредак у домаћинству. Обичај је да се ивањски венци поклањају драгим особама, да се као заштитни симбол окаче на капије, или да се њима украсе иконе у кући – објашњава Максим Медурић, познати културни радник овог краја и један од лучоноша неговања традиције и обичаја војвођанских Срба староседелаца, додајући да се у венце од ивањског цвећа често уплете главица белог лука или јабука, што такође има посебну животну симболику.

Једанаести фестивал „Ивањско цвеће“ крунисан је вишечасовним концертом фолклорних ансамбала и певачких група из Старе Пазове, Панчева, Мокрина, Боботе, Дероња и села домаћина, а потом и паљењем ивањске ватре и народним весељем које је трајало све до свитања јучерашњег дана.

Петко Копривица