Gornji Breg kod Sente – Kiša sitno pada. Poljanom se kao magla prostire dim iz stotinak kotlića u kojima se krčka ovčiji specijalitet. Meštani ga zovu „perkelt“. U toru bleje ovce. One danas imaju sreću. Neće ući u paprikaš, već će samo biti oslobođene runa.

Ovde, u malom pretežno mađarskom naselju Gornji Breg, takmičenje u striženju ovaca organizuje se deveti put. Meštani vole da kažu da je ono međunarodno. Među takmičarima je ove godine jedan čobanin iz Mađarske, a i u kuvanju se oprobala ekipa iz Ukrajine. Ostali učesnici su iz Vojvodine.

– Ruskom, električnom mašinom za dvanaest sati ošišam oko 220 ovaca. Običnim, ručnim, makazama ide mnogo sporije i teže. Zabole čoveka ruke! Recimo, mašinicom jednu ovcu ošišam za minut-dva, a makazama za sedam-osam minuta – objašnjava nam Nikola Puzić iz Palića, koji se šišanjem ovaca bavi već 25 godina. Kaže da ovaj posao trenutno obavlja na Majkinom salašu kod Subotice, gde je i vozač zaprežnih kola.

Kod striženja žiri ocenjuje brzinu, pedantnost, način na koji čobanin hvata i iznosi životinju, u koji je položaj stavlja, da li je tokom šišanja povređuje, kao i izgled skinutog runa. Najvišu ocenu ovaj put dobio je Zoltan Klebečko iz Bačke Topole, a u pripremanju „perkelta“ pobedila je Žofia Bogdan iz Sente. Ovo jelo, inače, treba da se kuva najmanje pet sati.

– Najbitnije je da ne zagori. Meso ne sme da bude ni od preterano mlade, ali ni stare ovce, a u jelo ide i paprika, luk, kim – ređa nam Senćanin Ferenc Kriška dok na obližnjoj bini Romkinje demonstriraju trbušni ples.

Blatnjavim puteljkom pristiže stariji čovek u narodnoj nošnji. U jednoj ruci drži gajde, drugom pridržava svoju gospođu. Prolaznici zadovoljno žvaću pljeskavice od ovčijeg mesa. Prodavci na tezgama nude sladoled, alve, igračke, odeću i razne rukotvorine.

– Ovom manifestacijom težimo očuvanju starih običaja od zaborava. Pored striženja ovaca, u našem selu se organizuju žetelačke svečanosti i tradicionalno branje kukuruza. Ovogodišnja fešta je znatno više posećena od prethodnih. I lokaciju smo premestili na ovu poljanu, kako bi svi zainteresovani učesnici mogli da izlože svoju robu, ali i pokažu svoje umeće. Tu su nam bičkaši, to jest majstori u rukovanju bičem. Takvim bičevima su nekada naši preci čuvali svinje, ovce... Onda su bič zamenili štapom, a danas jedva da i ima pastira. Ali, možemo se pohvaliti time da je zainteresovanost za ovčarstvo u našem kraju proteklih godina porasla, i to zahvaljujući ovoj manifestaciji – kaže nam jedan od organizatora Imre Sabo.

S. Miletin