Стара Пазова – У дворцу Шлос, у Голубинцима код Старе Пазове, по завршетку санације и реконструкције, овог лета се отвара етно-музеј Војводине. Ова старина ушушкана у сремску равницу грађена је половином 18. века за потребе аустроугарских официра у време Војне управе над Сремом.

Из старих записа сазнајемо да је лепа плавокоса Швабица Жанет, велика љубав тадашњег дворског музичара из Бона, Лудвига ван Бетовена, после удаје за аустријског капетана Карла фон Грета, живела у дворцу Шлос. У то време водила се преписка између славног композитора и капетанице Жанет. Она је из Шлоса послала новогодишњу честитку Бетовену, који је одговорио писмом у коме је између осталог писало:

„...Пуно срце даје слабији звук, празно одјекује из свих тонова, осећа се ипак његова жудња и ах, разуме се, његова чежња. Са великим пријатељством препоручујем се, Лудвиг ван Бетовен, дворски музичар у Бону.”

Даљих трагова о овој љубави нема, али се као успомена у Бетовеновом музеју у Бону чува медаљон, поклон капетанице из Срема.

После пропасти Аустроугарске монархије дворац је мењао намене, али се никад више из њега нису чули звуци клавира.

Шлос је и српском вожду Карађорђу био уточиште после његовог преласка 1813. године преко Саве. После доласка из Србије у село Попинце, вожд је стигао у Шлос, где је био извесно време гост аустроугарских официра – граничара, о чему сведочи и спомен-плоча постављена на улазу у дворац.

Данас дворац Шлос чека мајсторе, да заврше уређење и да му продуже живот.

– Обнова дворца Шлос, репрезентативног објекта из доба Војне управе у Срему, почела је још 2.005. године, међутим, посао је стао због новца, а онда је из средстава Националног инвестиционог плана издвојен део за санацију Шлоса. Имали смо проблема са елиминацијом подземних вода, па ће посао санације бити завршен ове године – каже Љубиша Шулаја, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици.

За ову годину остало је да се на овом вредном споменку културе реконструише фасада, замени столарија – врата и прозори, да му се врати стари сјај и да убрзо постане, етно-музеј.

Ј. Слатинац