Чачак – Од 30 понуђених посластица које се од давнина износе на трпезе у равници, Војвођани су као главне кандидате за прелазак у робне марке изабрали четири: домаћу шунку, петровачки кулен, штрудлу од мака и вино „бермет“. Круг је сужен на основу резултата недавног испитивања у којем је учествовало стотину житеља Новог Сада, Врбаса и Србобрана, уз примену стандардних, статистичко-математичких метода.

Појединости о овом истраживању тржишта аутохтоних прехрамбених производа у Војводини сажете су у научни рад који потписују др Бранислав Влаховић, редовни професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, мр Антон Пушкарић са Института за економику пољопривреде из Београда и Даница Николић из врбаске ИМ „Карнекс“.

– Производњом и продајом аутохтоних прехрамбених производа подстиче се развој сеоских подручја, уз очување националног идентитета, и истовремено обогаћује понуда региона. Ови производи, поред тога, побуђују и емотивну ноту, јер свако воли да се сети шта је јео кад је био мали, и тако се бар накратко врати у детињство – истакао је професор Влаховић, представљајући резултате истраживања недавно, на саветовању о биотехнологији на Агрономском факултету у Чачку.

Војвођанска шунка је изворни производ домаћег становништва, чија је потрошња ограничена само високом ценом. Петровачки кулен има обележја локалног производа за подручје централне и јужне Бачке, док је штрудла од мака специјалитет Банаћана, и у последње време производе је и мање пекаре.

Штрудла од мака Фото Г. Оташевић

– „Бермет“ је врхунско десертно вино за које многи верују да је било уврштено и у винску карту „Титаника“. Ово, међутим, није добило званичну потврду, али зато постоје писани документи да је компанија која је градила потонули брод купила управо „бермет“ из Сремских Карловаца. Овде је ограничавајући чинилац обим производње, јер се годишње напуни само од 15.000 до 20.000 боца овог вина – навео је професор Влаховић.

Поред четири производа који би могли да постану брендови, испитаници су у ужем избору имали још сремску кобасицу, пихтије, чварке, домаћу сланину, футошки кисели купус, дудову ракију, питу од бундева и парени роловани сир. За неке од ових ђаконија чуло се и даље од војвођанске равнице јер се, рецимо, кисели купус из Футога већ извози у Немачку. Ни домаћа сланина није порок па у свету расте тражња за овим производом од сорте свиња мангулица, због мањег садржаја холестерола.

Дудова ракија била је традиционални напитак старих Војвођана, али губи значај због крчења стабала. Овај производ има органски карактер, јер се дуд не прска. Занимљиво је, исто тако, да је сада у Канади веома популарна пита од бундева, полуприпремљена.

Професор Влаховић је нагласио да би произвођачи морали строго да воде рачуна о квалитету ових специјалитета, са нагласком на порекло и аутономност.

– Поврх свега, потребно је умешно дизајнирати свој производ. Ево, мађарски кулен има на паковању националну заставу – нагласио је професор Влаховић.

Г. Оташевић