Србија
Сабор печалбара и неимара у Црној Трави
На дан Светог Прокопија, већ неколико година, у завичају се окупљају сви који су деценијама у потрази за послом одлазили из Црне Траве, као и многи који су данас успешни предузетници у разним областима
Црна Трава – Неколико година у Црној Трави се на дан Светог Прокопија, 21. јула, одржава Сабор печалбара и неимара. То је прилика да се бар једном у години окупе црнотравски печалбари из расејања, али не само они већ сви Црнотравци који су трбухом за крухом напустили родни крај.
Данас више нема печалбара у класичном смислу, већ је више реч о предузетницима, пројектантима, конструкторима. И на овај сабор дошли су успешни Црнотравци, власници грађевинских фирми и радњи, као и предузетници у другим областима. Скупу је присуствовао и архитекта Часлав Виденовић, који је пројектовао све важније зграде у Црној Трави, из Београда је дошао најстарији градитељ димњака Стојадин Аризановић(91), као и Црнотравци из Француске, Немачке, Швајцарске, Русије. Скупу су, као гости, присуствовали представници Министарства просвете и Министарства омладине и спорта који су у Црној Трави отворили канцеларију за младе.
– На планини Тумби традиционално се одржава вашар на који долазе житељи неколико црнотравских и лужничких села, па смо пре неколико година решили да организујемо окупљање Црнотраваца и у самој Црној Трави. Многи пре подне буду на Тумби, а увече дођу овде – каже за „Политику” Драган Стаменковић, директор Занатске задруге „Балкан”и заменик председника општине Црна Трава.
Циљ је, каже Стаменковић, да људи обиђу родна огњишта, да се друже са рођацима и пријатељима, да својој деци покажу крај у којем су им рођени преци. Сретну се и попричају црнотравски предузетници, размене мишљења о томе шта би могли да учине за свој завичај.
– Црнотравци су ушли у неимарске легенде као људи који су пола света изградили, али не и свој завичај. Волео бих да Црна Трава увек буде пуна као данас. У расејању је више од 100.000 Црнотраваца, а овде су остали само стари – додаје Стаменковић.
Носталгична сећања оживео је и Стојадин Аризановић чија специјализована радња за изградњу и одржавање фабричких димњака у Београду постоји већ седамдесет година.
– Није имало од чега да се живи и ми нисмо ни завршавали школе, већ смо као веома млади кретали у печалбу – каже овај неимар.
Иначе, некадашњи председник црнотравске општине, сада дописник лесковачког листа „Наша реч” Жика Јовановић написао је о Аризановићу књигу „Поглед са врха димњака” која је управо изашла из штампе и која је промовисана на скупу у Црној Трави.
Нажалост, изгледа да у „престоници неимарства” опада интересовање за грађевински посао. У овдашњој Грађевинској школи, из које су минулих деценија изашле бројне генерације успешних техничара и инжењера, у први разред је ове године уписано само четрнаесторо ученика који желе да се школују за грађевинске техничаре.
Последњи коментари
rođen sam u ovom području baš selo Krivi del Oduševljen sam ovakvom trdicijom skupa na Tumbi jer sam kao dete bio tamo iako nemam nikoga ove godine ću posetiti Tumbu i svoje rodno mesto iako nemam tamo nikoga a dete sam velikog neimara građevinarstva sećajući se prelepog vašara i druženja .Puno hvala za ovakav divan tekst i sećanja na naše neimare i virtuozne majstore POZDRAV
Može se reći da i ako je tradicionalan sabor, traži u buduće bolje sadržaje i dešavanja vezana za crnotravsku, nesumljivo veliku građevinsku tradiciju.
Ovogodišnji sabor se sveo , u organizacionom smislu, na ogroman rad i požrtvovanje malte ne, jednog čoveka i stalnu novčanu pomoć samo nekolicine istaknutih privednika iz Crne Trave. Sabor koji počinje u osam uveče i svodi se na svirku trubača od 2-3 sata, na improvizovanoj pozornici, i tradicionalnog igranja kola na "saborište" pored parkirane opštinske Lade Nive, ne bi trebalo da nosi naziv ,,Sabor pečalbara i neimara", jer od sadržaja vezanih za pečalbarstvo i neimarstvo Crne Trave nama gotovo ništa.
I ako se tog dana u Crnoj Travi okupi veliki broj ljudi, čelnici Crne Trave nemaju sluha , da se ovaj događaj iskoristi u promociju i afirmaciju turističke ponude Crne Trave, afirmaciju građevinarstva, kao sinonima za Crnu Travu i crnotravce, za očuvaje tradicije, narodnog stvaralaštva i kulture Crne Trave.
Svake godine, aprila meseca, u svečanim referatima na dan opštine, ističe se turistički potencijal Crne Trave, ali se ništa ne uradi da se barem postave osnovni preduslovi za stvaranje Crne Trave u turističko mesto. Bez, na prvom mestu, čiste i uređene Crne Trave, bez muzeja građevinarstva, istorijskog muzeja, spomen muzeja Milentija Popovića, muzeja NOB-a, galerije sa radovima Likovne kolonije , koja je nesretno ugašena u Crnoj Travi, i koji bi bili otvoreni za turiste tokom leta, bez kvalitetnih muzičkih dešavanja na trgu u Crnoj Travi ili nekom drugom adekvatnom prostoru, bez postojanja trim staza, planinarskih i biciklističkih staza, nema ni turizma u Crnoj Travi.
Ovako, šta je jedan turista ovog leta mogao da zatekne u Crnoj Travi? Od turističke ponude bila je samo mogućnost da napravi neku fotografiju na fontani na trgu, koja je totalno zapuštena, sa mobilijarijom koja je postavljena još pre desetak godina, i na svu sreću da popije neko piće u bašti MK kafića ili pak terasi hotela
sve sto se desava i organizuje u Crnoj Travi vredno je hvale jer Crna Trava polako ali sigurno propada.