Србија
Седиште у Зајечару, стручњаци у Београду
Национална агенција за регионални развој има у Зајечару, где је пресељена, 12, а у Београду 47 запослених
Зајечар – Национална агенција за регионални развој прва је, још петог октобра прошле године, и званично своје седиште из Београда изместила у Зајечар. О значају тог чина за регионализацију Србије, посебно о томе да ће он допринети равномернијем развоју, на свечаности у Зајечару говорили су многи, а међу њима и српски премијер Мирко Цветковић (и сам Зајечарац по рођењу), а да ли се тај циљ остварује – још нема потпуног одговора. На постављена питања, званичним дописом из Агенције (из Београда), одговорили су нам да је „година дана мало да се оцени да ли се циљеви остварују“.
Овој оцени званичници у Агенцији додају да „свакодневно марљиво раде“ на остваривању циљева. Има, веле, и тешкоћа, али је извесно да Агенција унапређује сарадњу са државним институцијама из делокруга регионалног развоја, али и са „недржавним субјектима“. Најконкретније, Зајечар је, као ново седиште Агенције, државним парама обновио зграду бившег Дома војске, у шта је уложено 40 милиона динара. У међувремену посао је у Зајечару добило 12 младих стручњака из овог града и Тимочке крајине. Они су, тврде званичници, узорно обучени за сарадњу са предузетницима у Србији, али и за пословне контакте у Европској мрежи предузетништва. Учествују и у разним корисним пословним промоцијама. Вични су и да дају права упутства како се, бесплатно, добијају бесповратна средства за јачање конкурентности и иновативности, да објасне које су предности консалтинга и мониторинга. Успешно управљају и инфраструктурним пројектима који се финансирају из НИП-а...
Прави ефекти пресељења тек се могу очекивати – тврде у Агенцији. У то верује и директор Агенције Ивица Ежденци. Има искуство као експерт Европске комисије у области подизања капацитета институција и у области реформе државне управе. Доказивао се у овој области седам година у Москви и Кијеву. Не пада му тешко, говорио нам је при ранијим сусретима, што се преселио из Београда у Зајечар. Максимално ће помоћи да Зајечар заиста постане индустријски центар источне Србије. Лично инсистира да се пословни састанци одржавају у Зајечару како би се пословни партнери Агенције боље упознали са овим градом и Тимочком крајином. Верује да и то може да привуче инвеститоре.
Директора Ежденција може да радује и то што за остваривање планираних пројеката, промоција и обука Агенција ове године може да рачуна са 455.553.000 динара, од чега је из републичког буџета Агенцији намењено 360.000.000. Има ту још и страних донација (око 30 милиона) и прихода од продаје добара и услуга (66 милиона).
Ипак, многим Зајечарцима није најјасније зашто седиште Агенције у Зајечару има 12 запослених, а њена Канцеларија у Београду (где је било седиште) 47 људи. Да ли ће се тај однос, и када, променити? У Агенцији одговарају да су и запослени у Београду обавезни да повремено долазе у Зајечар, а кад су у Београду да раде по налогу из седишта.
Али како објаснити Зајечарцима да, и поред лепе зграде и добрих стручњака, њихов град још стагнира у развоју, да је ове године више незапослених него прошле, да сиромаштво расте. Истовремено, у Агенцији су руководећи људи прошле године месечно зарађивали више од 120.000, а сви запослени мало више од 77.000 динара у просеку.
Можда то и није много, уколико Агенција, колико већ сутра, почне да остварује циљеве и пројекте, зарад којих је основана. И уколико се све то стварно одрази на више запослених у Зајечару и Тимочкој крајини, и њихове више плате и бољи стандард.
С. Тодоровић
Последњи коментари
Put do Zajecara je uzasan i opasan. Kada se srede putevi, onda tek decentralizacija.
Niti ovi u Beogradu niti oni u Zaječaru ne rade ništa osim što primaju dobre plate. Mnoge agencije su izmišljene samo da bi se partiski kadrovi obezbedili a to što nemaju šta da rade to nije bitno.
Svaki Srpsko-evropski tradicionalista ( a to je većina Srba), podržava stranke koje se zalažu da se u Srbiji realizuje sledeće:
1) RAVNOPRAVNA REGIONALIZACIJA, tj ravnopravne Pokrajine BEZ državnih nadležnosti i atributa (Vojvodina, Beograd, Istočna Šumadija, Zapadna Šumadija, Južnomoravska, a KOSMET specijalni status). .
2) DECENTRALIZACIJA i povraćaj lokalne imovine pokrajinama, opštinama i gradovima, ali samo one koje su neophodne za funkcionisanje..
3) NEPOSREDNI IZBORI gradonačelnioka i poslanika, koje samo građani mogu smeniti ako loše rade, a ne partijski kadrovici koji su skoro svi izašli iz jugo-komunističkog šinjela..
4) RESTITUCIJA i povratak imovine koju su oteli komunisti..
5) EKONOMSKO-EVROPSKI principi zaštite domaće privrede, otvarati nova radna mesta u: proizvodnji za izvoz, turizam i usluge, poljoprivreda i prerada..
6) OBNOVA Parlamentarne monarhije u kojoj kralj ima protokolarnu ulogu, a vlast pripada predstavnicima građana..
7)..






