Горњи Милановац – Да компанија „Свислајон-Таково“ није огласила да продаје сеоски задружни дом у Сврачковцима, вероватно би ово здање чекало коначну реч „зуба времена“. Задружни домови (зову их и домовима културе) грађени су на о-рук током прве и друге петолетке и годинама су били стециште културно-забавног и друштвеног живота. У њима су сељани видели прве филмове путујућих биоскопа, играли за празнике позоришне комаде, зими суботом и недељом долазили на игранке са лутријама, у њима су отваране продавнице и откупни магацини.

А онда су се у њих уселиле земљорадничке радне задруге и готово их присвојиле, да би, интеграцијама, неке од њих пренеле у власништво милановачког Пољоиндустријског комбината „Таково“. Ником то није посебно сметало, јер је комбинат у тим домовима имао продавнице и магацине, а омладине је бивало све мање и мање. „Таково“ је 2005. приватизовано, све са сеоским домовима, одмах су неке продавнице и откупни магацини затворени, а, ево, зграде понуђене на продају.

– Кад смо дознали да ће наш дом бити продат, захтевали смо од општинске власти да спречи отуђење зграде и 19 ари земљишта око ње, а исто су учиниле још неке месне заједнице. Наше село Сврачковци има подоста младих, желимо да поправимо дом и организујемо друштвени живот мештана – каже Душан Илић, председник Савета месне заједнице.

Село се покренуло, пред закатанченом зградом смо затекли више мештана спремних да сачувају свој дом, како рекоше, „макар сакупљали новац да га откупе“.

– Дом је правило село, 1948. године. Били смо тада дечаци, али смо секли циглу и довозили из планине грађу и дрва за кречану. Мало је ко у селу знао да је касније предат у власништво „Такову“. Наш је и само збор бирача може да одлучује о његовој судбини, а не појединци – одлучно истичу, један другога прекидајући, Миломир Тодоровић и Славиша Урошевић, осамдесетогодишњаци.

У овој општини је данас 51 сеоски дом. У добром стању су у Прањанима, на Руднику, у Горњим Бранетићима и Брђанима (изграђен 1927. године), јер се у њима још одвија културно-забавни живот. У Брезни је, такође, солидан дом. Њиме је газдовала задруга „Сувобор“, али како се и она нашла на аукцији Агенције за приватизацију, могуће је да сељани остану без здања које су педесетих година прошлог века сами изградили. Већину је време увелико руинирало, а највише је оставило трага на једном од највећих – у селу Теочин: од крова, врата и прозора одавно ни трага нема, штрче само голи зидови.

На захтев више села, Општинско веће је наложило Одељењу за послове месних заједница да утврди стање свих домова, власнике и кориснике зграда. То је потребно ради рашчишћавања бројних заврзлама и, где је то изводљиво, враћања домова у посед месних заједница које су спремне да их реновирају и врате им намену ради које су и грађени.

Б. Ломовић

---------------------------------------

Мимо знања општине

Председник општине Горњи Милановац Милисав Мирковић изјавио је јуче да је покушај продаје више сеоских домова, који су административним одлукама, приликом продаје ПИК-а „Таково“ компанији „Свислајн“, постали њихово власништво, мимо знања и обавештења локалне самоуправе, најблаже речено – недопустив. Органи општине ће стати у одбрану интереса својих грађана и месних заједница и о мерама које се предузимају обавестити републичке органе и затражити њихову помоћ.

„Јавно постављам питања руководству компаније „Свислајн“: када су градили домове по месним заједницама, колико су их платили ако су их откупили, да ли су и када у њима боравили и да ли знају где се они налазе, као и ко ће бити одговоран за евентуалне последице оваквог понашања?