Србија
Села хоће натраг домове културе
Грађени углавном на о-рук током петолетки, били су стециште забавног и друштвеног живота мањих места, а откако су доспели у туђе власништво, закатанчени су или начети зубом времена
Горњи Милановац – Да компанија „Свислајон-Таково“ није огласила да продаје сеоски задружни дом у Сврачковцима, вероватно би ово здање чекало коначну реч „зуба времена“. Задружни домови (зову их и домовима културе) грађени су на о-рук током прве и друге петолетке и годинама су били стециште културно-забавног и друштвеног живота. У њима су сељани видели прве филмове путујућих биоскопа, играли за празнике позоришне комаде, зими суботом и недељом долазили на игранке са лутријама, у њима су отваране продавнице и откупни магацини.
А онда су се у њих уселиле земљорадничке радне задруге и готово их присвојиле, да би, интеграцијама, неке од њих пренеле у власништво милановачког Пољоиндустријског комбината „Таково“. Ником то није посебно сметало, јер је комбинат у тим домовима имао продавнице и магацине, а омладине је бивало све мање и мање. „Таково“ је 2005. приватизовано, све са сеоским домовима, одмах су неке продавнице и откупни магацини затворени, а, ево, зграде понуђене на продају.
– Кад смо дознали да ће наш дом бити продат, захтевали смо од општинске власти да спречи отуђење зграде и 19 ари земљишта око ње, а исто су учиниле још неке месне заједнице. Наше село Сврачковци има подоста младих, желимо да поправимо дом и организујемо друштвени живот мештана – каже Душан Илић, председник Савета месне заједнице.
Село се покренуло, пред закатанченом зградом смо затекли више мештана спремних да сачувају свој дом, како рекоше, „макар сакупљали новац да га откупе“.
– Дом је правило село, 1948. године. Били смо тада дечаци, али смо секли циглу и довозили из планине грађу и дрва за кречану. Мало је ко у селу знао да је касније предат у власништво „Такову“. Наш је и само збор бирача може да одлучује о његовој судбини, а не појединци – одлучно истичу, један другога прекидајући, Миломир Тодоровић и Славиша Урошевић, осамдесетогодишњаци.
У овој општини је данас 51 сеоски дом. У добром стању су у Прањанима, на Руднику, у Горњим Бранетићима и Брђанима (изграђен 1927. године), јер се у њима још одвија културно-забавни живот. У Брезни је, такође, солидан дом. Њиме је газдовала задруга „Сувобор“, али како се и она нашла на аукцији Агенције за приватизацију, могуће је да сељани остану без здања које су педесетих година прошлог века сами изградили. Већину је време увелико руинирало, а највише је оставило трага на једном од највећих – у селу Теочин: од крова, врата и прозора одавно ни трага нема, штрче само голи зидови.
На захтев више села, Општинско веће је наложило Одељењу за послове месних заједница да утврди стање свих домова, власнике и кориснике зграда. То је потребно ради рашчишћавања бројних заврзлама и, где је то изводљиво, враћања домова у посед месних заједница које су спремне да их реновирају и врате им намену ради које су и грађени.
Б. Ломовић
---------------------------------------
Мимо знања општине
Председник општине Горњи Милановац Милисав Мирковић изјавио је јуче да је покушај продаје више сеоских домова, који су административним одлукама, приликом продаје ПИК-а „Таково“ компанији „Свислајн“, постали њихово власништво, мимо знања и обавештења локалне самоуправе, најблаже речено – недопустив. Органи општине ће стати у одбрану интереса својих грађана и месних заједница и о мерама које се предузимају обавестити републичке органе и затражити њихову помоћ.
„Јавно постављам питања руководству компаније „Свислајн“: када су градили домове по месним заједницама, колико су их платили ако су их откупили, да ли су и када у њима боравили и да ли знају где се они налазе, као и ко ће бити одговоран за евентуалне последице оваквог понашања?
Последњи коментари
Покретање овог случаја пружа повод и идеалну прилику пасивној Влади и осталима који воде државу да се донесе уредба по којој сви домови културе постају власништво локалне месне заједнице на чијој су територији саграђени, без обзира коме су и кад евентуално "приписани" за време разних бивших држава. Ово је најлакши и најјефтинији поступак којим ће се постићи велики ефекат у подршци опстанка и оживљавања села. Пређимо с ретких речи на прва дела. Ако не опстане живот на селу, следећи на удару исељавања и одумирања јесу мали градови. Србија мора одмах да започне систематски да ради све што се да замислити да утврди село, јер једино што јој колико-толико пружа прилику да опстане као држава пред ударима капитала светских моћника биће земља и оно што успе из ње и на њој да произведе. Наравно, ово значи да ни под коју цену грађани Србије не смеју дозволити политичарима да омогуће продају државног земљишта странцима.
Ma kakve veze ima Svislajon sa ovime. Ljudi kupili PIK Takovo, a ta opstina sto se sad pravi pametna prvo treba da utvrdi ko je od njihovih sluzbenika prepisao imovinu mesnih zajednica PIKu Takovo. Jer tu je problem.
О власништву задружних домова грађани расправљају као о сопственом сећању на прошлост али приликом интеграција са ПИК-оцима, нису постављали питање власништва задружних домова. Задружни домови у Србији су власништво задруга које са собом у ПИК однеле у мираз домове а никада их нису вратиле (деобним билансима). Домове нису градила села већ Управе за градњу при сеоским задругама у које је обавезно један од чланова био председник МНО села. Поседујем писмене
доказе о томе и то је случај у читавој Србији. Емоције су једно материјална истина је друго!






