Зрењанин – Популарна зрењанинска плажа „Пескара” изненада је дошла у жижу пажње овдашње јавности усред децембра, иако то никако није доба године када се размишља о сунчању и купању. Повод је била оштра реакција зрењанинских љубитеља природе, који су дошли до сазнања да се у близини бистрих језера планира изградња регионалне санитарне депоније.

Језера на „Пескари”, смештена поред приградског насеља Мужља, настала су дугогодишњом експлоатацијом песка. Претпоставља се да су ове водене површине, кроз песак који је природни филтер, повезане подземним путевима с реком Тисом и последњих година се све више увиђа да је реч о, за град Зрењанин, непроцењивом и недовољно искориштеном еколошком богатству. Најпре су спортски риболовци уредили једно од језера, претворивши га у оазу пецароша, а пре две–три године песковите плаже највећег језера постале су омиљено окупљалиште у време жарких летњих дана.

Неколико километара даље ископавањем песка за потребе изградње аутопута на Коридору 10 настаје ново језеро за које хидролози кажу да ће бити веће, дубље и много лепше од – Палићког.

Све набројано се налази у близини „Царске баре”, заштићеног природног резервата настањеног ретким птицама, а читав комплекс поседује изузетне природне лепоте, каквих нема нигде у Банату, тако да је о туристичком потенцијалу непотребно трошити речи.

Дејан Јованов, градски еколог и члан Савета за развој, потврђује за наш лист да ће у близини „Пескаре” ускоро почети градња регионалне депоније:

– Постоје сви услови за безбедно одлагалиште смећа. Постројења за рециклажу и прераду отпада биће подигнута на сигурној удаљености од „Пескаре”, биће примењивана најновија технолошка достигнућа и загађивања околине уопште неће бити – каже Јованов и прецизира да ће регионална депонија опслуживати, осим Зрењанина, и Сечањ, Ковачицу, Тител и вероватно Житиште.

– Овде ће се одлагати само онај отпад чије ће се ширење спречавати геотекстилним баријерама, па неће бити могућности да се загаде околне воде – наглашава Дејан Јованов.

Овдашњи еколози пак сматрају да је тешко објаснити намеру да се регионална депонија подиже поред најперспективније туристичке зрењанинске оазе. Они сада воде акцију да се „Пескара” што пре прогласи заштићеном зоном, а тај статус би омогућио да се депонија може подићи само на удаљености већој од три километра.

Мирјана Ћурић, која је, као и Јованов, магистар екологије, каже да ово подручје свакако што пре треба да се стави под заштиту:

– По критеријумима који важе у ЕУ, најмање 10 одсто неке територије мора да буде под посебним режимом еколошке заштите. У Војводини тај простор једва прелази 5,5 одсто – каже за наш лист Мирјана Ћурић, подсећајући да је остваривање еколошких стандарда ЕУ наше Министарство за животну средину предвидело баш за 2010. годину.

– То је шанса и за „Пескару” и ми морамо да се изборимо за то да њу штити закон – додаје Мирјана Ћурић, док Предраг Шимшић, из Клуба спортских риболоваца „Банат”, члан Еколошке организације Зрењанина, који је био у првим редовима када се уређивало пецарошко језеро, додаје да читав простор око језера треба пошумити, уредити и ставити на располагање грађанима, чиме би „Пескара” била трајно заштићена од сваког загађивања.