Северна Митровица – „елдорадо” за трговце

Косовска Митровица – Са изузетком мањег броја оних који раде у друштвеним фирмама, житељи северног дела Косовске Митровице зараду остварују бавећи се приватним бизнисом, а у том сектору су најзаступљенији власници продавница са прехрамбеном робом, која се углавном допрема из централне Србије. Та роба је ослобођена ПДВ-а од 18 одсто, што отвара могућност остаривања доброг профита. Међутим, има и робе која долази из Србије, али се упућује јужно од Ибра, односно до албанских „тајкуна“ који држе огромне хипермаркете и дисконте, а потом се та иста роба допрема у северни део града.

Када су у питању млеко и млечни производи, најбоље пролазе „Имлекови“: цена, рецимо, популарне „кравице“ је од 60 до 70 динара, литарско краткотрајно млеко може да се пазари по истој цени. Највећи добављачи месних прерађевина овде су „Јухор“, „Неопланта“, „Топола“, а у последње време, у многобројним месарама (које овде свакодневно ничу) могу се наћи и производи „Златиборца“. Додуше, у рафовима има и бразилског, и аргентинског меса, без декларације, које се добавља, како се прича, из хладњача које држе Албанци на централном Косову.

Будући да на сваком кораку има продавница прехрамбене робе, може се уштедети ако купац има времена да упоређује цене. Овде нема продајних објеката великих трговинских ланаца, нема акцијских снижења, а у такозваним комшијским продавницама робу можете узети на вересију, или пак пазарити по ексклузивно ниским ценама: рецимо, литар јестивог уља „сунце“ кошта само 78 динара. Килограм млевеног телећег меса кошта 565, телећи бут је 635, јунећи 535, а свињски 495 динара.

Последњих десетак година, радници покрајинског Завода за заштиту здравља обилазе само оне објекте који су у склопу државних институција: студентске мензе, ресторане, обданишта, а, по позиву, обилазе и испитују намирнице, сировине и производе у приватним објектима и самосталним занатским радњама.

Како за „Политику“ каже др Љиљана Анђелковић, начелница Центра за хигијену и хуману екологију, тај завод је у сталној сарадњи са ветеринарском и санитарном инспекцијом, али, због нефункционисања закона, оставља се „на душу продавцима да нуде, односно продају проверен квалитет“.

– Имамо склопљене уговоре са власницима радњи у којима обављамо сталну контролу здравствене исправности намирница и санитарно-здравствени надзор радника. Обилазимо по позиву неколико месара, пекара, као и оне који се баве прерадом млека. Мада, мора се признати да, с обзиром на број приватних радњи, има много оних који би требало да траже нашу асистенцију – наводи Љиљана Анђелковић.

Зато, није ни чудо што је завладао јавашлук. У северној Митровици прехрамбени производи могу се купити и на улици. Тако се, на правцу од око 500 метара, на тротоару налазе продавци из Рашке, Чачка, Краљева, Крушевца... Они на картонским кутијама продају суџук, за који кажу да је „прави вучитрнски“, по цени од 380 динара за килограм. Овај сухомеснати производ, добро је познато, у јужном делу Митровице се набавља по цени од један и по до седам евра и на њему нема никакве декларације. Такође се на уличним тезгама, где санитарна и тржишна инспекција не залазе, продаје бело месо које је у јужном делу Митровице или дубље на Косову купљено за 1,5 евра, а овде му је цена 370 динара.

Ту на тротоару, у прашини, могу се набавити и чварци по цени од 480, свињски папци по 150, као и коленице, које коштају 280 динара. Роба је овде, како продавци истичу, стигла из источне Србије.