Meni

Srbija

Škola dobrih domaćina

Najpoznatiji učenici prve Poljoprivredne škole u Srbiji bili su operski pevač Miroslav Čangalović, književnik Dobrica Ćosić

Poljoprivredna škola u Valjevu Foto D. Jovanović

Valjevo – Za 90 godina duge životne linije iz prve Poljoprivredne škole u Srbiji, a treće, pored onih u Mariboru i Križevcima kod Zagreba, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, sa diplomama je izašlo oko 9.000 mladića i devojaka.

Po znanje u Valjevo dolazili su mladi iz svih krajeva Srbije, dobrim delom BiH i mesta u severnoj Crnoj Gori. Inače, u uvodu svakog razgovora o ovoj školi koja duže vreme nosi epitet najorganizovanije i najbolje u državi, prvo će vas podsetiti na podatak da je pored velikog broja vrsnih stručnjaka, akademika, profesora univerziteta, umetnika i javnih radnika pet bivših đaka dobilo Orden narodnog heroja za učešće u Drugom svetskom ratu. Odmah potom posebno će podvući da su od izuzetnog značaja sa srpski agrar oni učenici koji se sa dobijenim znanjima i stečenim veštinama vraćaju na svoju očevinu i dedovinu.

Jedan od učenika ove škole bio je i legendarni operski pevač Miroslav Čangalović. Prema nezvaničnim podacima, njegov talenat je primećen dok je sa drugarima kuvao pekmez namenjen za đački internat. Dok su mešali slatku masu, svi su pevali, a glas koji se izdvajao bio je Čangalovićev koji ga je kasnije odneo u zvezdane visine. Za književnika Dobricu Ćosića zna se da je 1942. godine trebalo da izađe na maturski ispit, ali do toga nije došlo jer se tih dana spremala velika racija a on kao pripadnik komunističke omladine nije smeo da čeka legitimisanje. Sa još nekoliko školskih drugova jedne noći preko Suvobora i Ravne gore otišao je prema rodnoj Drenovi, odnosno Kruševcu. I danas se čuva školsko rešenje kojim se omogućava Dobrici Ćosiću da izađe na maturski ispit.

Naš list je pisao kada je pre dve godine učenik Milija Jelić, iz sela Radobića kod Mionice, dobio diplomu u ovoj školi na smeru za rukovaoce poljoprivrednom mehanizacijom. Reč je o dečaku koji je sa nepunih sedam godina preuzeo brigu o celokupnom domaćinstvu, kada je njega, mlađu sestru i bolesnog oca napustila majka. Sa sedam godina je bio za komandama traktora, a kako se tako sitan nije mogao videti za volanom, prolaznici su na početku mislili da neke čudesne sile upravljaju ovom mašinom po njivi, i to dok ona ore. Kao što je svojevremeno obećao, Milija se po završetku škole vratio na imanje i, pored svoja četiri, zakupio je još pet hektara zemlje koju obrađuje.

Naš domaćin Milan Gajić, direktor škole za čiji se vizionarski pristup vezuju svi njeni uspesi, kaže da je bilo nemoguće da to uradi jedan čovek, bez vrednog, stručnog i motivisanog kolektiva. Do razvojnog zamaha i izlaska iznad proseka došlo je u proteklih deset godina.

–U tom periodu potpuno su rekonstruisane sve školske zgrade, nabavljena savremena nastavna sredstva, opremljeni kabineti i laboratorije, dok je 2007. otvorena nova fiskulturna sala, a dve godine kasnije kapitalni objekat Doma učenika, kapaciteta preko 100 ležajeva. Nekad internat, sada Dom za učenike, sadržaj je neodvojiv od ove škole, i takav pristup, odnosno model, daje najbolje rezultate. Osavremenili smo mnoge jedinice na školskoj ekonomiji, u čijem je sastavu 60 hektara zemljišta koje se obrađuje uz maksimalnu primenu agrotehničkih mera, u čemu su angažovani učenici. Ponosni smo i na uključenost u nekoliko međunarodnih projekata, kao što je onaj za uzgoj svinja rase „landras” po norveškom konceptu, kao i na dopunsko školovanje naših đaka u Finskoj. Isto tako, u kontinuitetu organizujemo seminare, stručna predavanja i promocije, tako da su vrata škole stalno otvorena za sve poljoprivrednike i građane iz valjevskog kraja – priča direktor Gajić, dodajući da od pre nekoliko godina školska ekonomija i Dom učenika rade uz primenu najviših standarda kao što su:HACCP, ISO 9001 i ISO 14001. Inače, ova škola je jedinstvena i po tome što đaci, u pekari, mlekari, mesari i drugim radionicama u sastavu ekonomije, gde obavljaju proizvodnu praksu, istovremeno pripremaju i hranu za abonente Doma učenika. To je, kako nam je potvrđeno, istovremeno i lekcija za takozvani održivi razvoj, odnosno poslovanje koje donosi pozitivne rezultate.

Budo Novović

objavljeno: 27.10.2013

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije