Сламка спаса за незапослене

Крагујевац – Када је почело реструктурирање „Заставе“, само у једном дану 2001. године са списка запослених у фабрици аутомобила избрисано је чак 15.000 радника. Тај „отворени прелом“ на телу крагујевачке радничке класе ни до данас није саниран. О томе најречитије говоре подаци овдашње филијале Националне службе за запошљавање, на чијој је евиденцији око 22.000 људи без посла, што је готово трећина радно способног становништва.

Може ли се стање поправити и у којој мери „Фијат“ и његови кооперанти могу да утичу на смањење броја незапослених у Крагујевцу. У „Фијатовој“ фабрици аутомобила ангажовано је око 1.000 радника, а снабдевачи ауто-деловима имају стално отворен конкурс за још око 1.500 радних места.

– Ако бисмо пред собом имали слику на којој се ништа не дешава, онда је „Фијат“ добродошао. Међутим, питање је колико та инвестиција може да поправи лошу ситуацију. Сумње подгрева и чињеница да о запошљавању у тој фабрици и код кооперантских фирми углавном говоре наши политичари, док менаџмент ћути. То није нормално, али боље ишта него ништа – каже за „Политику“ председник Градског већа Савеза самосталних синдиката Југослав Ристић.

Своје сумње у погледу могућности „Фијата“ и фабрика ауто-делова да утичу на решавање нагомиланих социјалних проблема у Крагујевцу Ристић аргументује подацима који не остављају много наде у повољан исход.

– У Крагујевцу је 2000. године радило око 60.000 људи, данас мање од 40.000. У приватизованим предузећима из металског сектора било је запослено око 12.000 радника, данас ради мање од 2.000. Један број предузећа нестао је у процесу приватизације, а бивши радници се потуцају од бироа рада до Центра за социјални рад. У таквим околностима „Фијат“ и кооперанти не могу много да допринесу да се стање поправи – тврди Ристић.

Душан Пуача, председник Регионалне привредне коморе, такође, сматра да су размере социјалног колапса у Крагујевцу такве да се тешко могу санирати само доласком „Фијата“.

– У крагујевачкој индустрији ради око 7.000 радника, а поређења ради, 1989. било је чак 57.000 запослених. Овако велики губитак радних места највећим делом је последица неуспеле својинске трансформације, посебно кад је реч о великим компанијама које су имале стратешки значај за нашу привреду. Опредељење да се економија базира на услугама, а не на производњи, довело је индустрију у изузетно тежак положај, што се огледа и у великом броју незапослених у овом граду. Дављеник се хвата за сламку, и то јесте „Фијат“, али с обзиром на структуру лица без посла, Крагујевцу је потребно много више нових фабрика – наводи Пуача за наш лист.

Крагујевачки радници данас се углавном окупљају на сајмовима запошљавања. Према речима Љиљане Петровић, директорке овдашње филијале Националне службе за запошљавање, недавно завршени сајам привукао је више стотина незапослених Крагујевчана, од којих је највећи број био заинтересован за посао код „Фијатових“ коопераната.

– Од око 22.000 незапослених, њих 7.618 има квалификације које одговарају потребама „Фијатових“ коопераната, али до сада је свега петнаестак лица са наше евиденције, углавном је реч о инжињерима, позвано да заврши обуку у Италији. Но, будући да је тим фабрикама потребно између 1.000 и 1.500 производних радника, у наредном периоду очекујемо да се стање поправи, пре свега када је у питању запошљавање радника машинско-техничког и електро смера – каже директорка Љиљана Петровић у разговору за „Политику“.

Бране Карталовић