Куршумлијска Бања – Колико сам Словенац, толико сам и Куршумлијчанин, јер сам овде боравио и радио oд 1967. године скоро две деценије – каже Франц Авбељ, архитекта из Словеније, којег затичемо пред хотелом „Жубор“ у Куршумлијској Бањи. Он је био главни пројектант и хотела и целог комплекса овог здравствено-рехабилитационог центра, који је, вели, био и југословенски пројекат. Финансирала га је влада Србије, али су у изградњи, која је завршена 1982. године, учествовале српско-словеначке установе највишег ранга, факултети и институти. Угледни научници, такође: академик Војислав Шуловић, балнеолог Јоже Крижник, па Макс Баћ, академик из Сарајева...

Авбељева дела су и хотел „Радан“ у Пролом Бањи, пројекат уређења Луковске Бање, мотел у Рудару, дечји вртић „Сунце“ у Куршумлији... Настале су, како каже, „непредвидиве околности“, па је протекло скоро три деценије до поновног сусрета са објектима које је градио и са људима са којима је сарађивао: Ђорђем Ераковићем и Радованом Танасковићем, некадашњим челним људима ТП „Планинка“, који су му и сада домаћини. Ипак, пратио је судбину својих дела: чува репортажу из нашег листа под насловом „Лабуд међу бреговима“, која је, вели, права слика овог модерног здања.

Седма је, међутим, година како не ради ово лечилиште. Франц Авбељ је са екипом стручњака поново овде, на позив људи из „Планинке“, да би сагледао стање бањских објеката и сачинио програм санације, додајући нове елементе, у складу са савременим бањским лечилиштима Европе. То треба да отвори путеве оживљавања и Бање и целог краја, тврди.

Разгледамо потом хотел. Ту је скоро све као да ће сутра наставити да ради. „Има добрих изгледа да се све врло брзо доведе у ред“ – закључује Авбељ. Усхићен је овим закључком и Здравко Љубичић, човек задужен да чува хотел и имовину. „Све смо очували, сем што нам је преко суда због дугова одузет аутобус и 20 тона нафте. Верујемо да ће да се врате они лепи дани када смо радили пуном паром, са много гостију и добром платом“ – нада се Љубичић.

Кад је затворен хотел и живот у Куршумлијској Бањи је замро. Овде стално живи тек двадесетак душа, казује мештанин Драгомир Јовић. Славка Шејић-Анакијев рођена је овде а сада живи у Београду и бар двапут годишње долази овамо да се одмори у овој нетакнутој природи. Она се сећа да је некад школа имала 450 ђака, а сада их је само седам. Гости су долазили у великом броју, и зими и лети. Била је и богата пијаца са чувеним сиром и кајмаком...

А о РХЦ „Жубор“ у Куршумлији још се воде спорови. Општински суд донео је првостепену пресуду да он припада Фонду ПИО. На њу је уложена жалба и чека се решење.

Недавно је и министар Млађан Динкић предложио да се Куршумлијска Бања уступи „Планинки“, која се доказала газдујући бањама Пролом и Луково.„Та идеја је пун погодак. Јер само везивање уз успешно предузеће као што је ’Планинка’ може да доведе до брзог опоравка и РХЦ ’Жубор’”, тврди Живота Младеновић, в. д. директора овог лечилишта. Радован Раичевић, генерални директор „Планинке“, каже за „Политику“ да су они спремни да преузму и Куршумлијску Бању, без обзира на стање у којем се налази. Једини услов за то је „да власт реши судбину рехабилитационих центара уопште, па и овог“.У Републичком фонду ПИО рекли су нам да се залажу да се нађе прави стратешки партнер, што може да буде и „Планинка“, али ће о томе да се одлучује у Фонду, на одговарајући начин.

Дејан Милошевић, заменик председника општине, тврди пак да се још неколико других фирми интересује за Куршумлијску Бању. Ускоро ће држава, односно Фонд ПИО, каже он, да распише јавни тендер, за уступање најбољем понуђачу, за ову бању, познату још из римских времена.

Драган Борисављевић