Косовска Митровица – У селу Жач, у општини Исток, у којем од 28. марта 31 српски повратник живи у два кампа, под шаторима, после прекјучерашњег протеста Албанаца, јуче је било мирно, али Срби и даље страхују. Наиме, група Албанаца из истог села, незадовољна што су Срби самоиницијативно поново дошли на своја огњишта, одакле су 11. јуна 1999. године под налетом албанских екстремиста протерани, претила је да ће „правду узети у своје руке“. Припадници Косовске полицијске службе даноноћно чувају 31 повратника, међу којима има жена и деце, где је просек старости мушкараца око 40 година.

Како за „Политику“ каже Вељко Коматовић, представник села Жач, Срби, посебно жене и деца, узнемирени су, али мушкарци се не плаше, јер су на својој земљи, а и добро је познато да у Осојанској долини којој припада и село Жач није било ратних дејстава, није долазило до сукоба између Срба и Албанаца, али су Срби сви, листом, 11. јуна 1999. године морали у страху и под најездом екстремних Албанаца да напусте своје село:

– На свом смо имању, код мушкараца нема страха, јер знамо да нисмо починили никакав злочин, и нисмо учествовали у рату. Свима је добро познато да овде није долазило до директних сукоба између Срба и Албанаца. Тражимо да нам се изграде нове куће, јер су старе порушене, живимо у два кампа у селу, помажу нам УНХЦР и монаси манастира Високи Дечани и Грачанице. Надамо се да ће Министарство за повратак у косовској влади услишити наше молбе, односно да ће УНХЦР учинити све како бисмо ми поново били на своме – каже за наш лист Коматовић наглашавајући да након самоиницијативног повратка староседеоци Албанци нису исказали нимало неповерења или незадовољства према повратницима, осим две албанске породице које су се осамдесетих година прошлог века доселиле, односно купиле српска имања, а чији су чланови и били главни организатори протеста.

И Драгољуб Репановић, председник општине Исток, очекује да ће српски повратници, који су поднели апликације у УНХЦР-у, и добити кров над главом. Он за „Политику“ наглашава да су 31 повратничка породица из села Жач и 15 породица из села Драгољевац (надомак Истока) поднеле захтеве како би им поново биле изграђене до темеља порушене куће. Они скоро месец дана бораве у шаторима. Он истиче да су у недељу „Албанци демонстрирали, како не би дозволили повратак расељеним Србима који већ 11 година живе у неадекватним условима у Србији или Црној Гори“.

Представник мултиетничке Канцеларије за повратак у општини Исток за „Политику“ каже да је састанак са представницима УНХЦР-а, који је требало да буде одржан јуче, одложен за данас, али и верује да ће састанку присуствовати и представници Албанаца како би се постигао договор и Албанци не би протестовали. За „Политику“ наш извор, који из разумљивих разлога жели да остане анониман, вели да у Жачу треба да се изгради 31 кућа, колико је и поднесено захтева УНХЦР-у, као и 15 кућа у селу Драгољевац. Прошле јесени у Жачу је изграђено пет повратничких, српских, кућа, мада је и тада било проблема од стране дојучерашњих комшија.

Иначе, Канцеларији УНХЦР-а, као и мултиетничкој Канцеларији за повратак, до сада је поднесено 370 захтева а подносиоци су Срби из самог града Истока, из насеља Благача, затим из села Суви Лукавац, Кош, Црколез, Тучеп, Осојане, Мужевина, Опрашево...

У селу Жач које се налази на делу магистралног пута између Ђураковца и Клине до рата је живело 48 српских породица, а било је и око 10 у којима су живели Египћани али и неколико албанских кућа. Од староседелаца, наглашавају у селу, никада није било проблема. Постојала је и основна четворогодишња школа „Милан Тепић“ а до осмог разреда српски ђаци су одлазили у Осојане.

Треба рећи и то да су Албанци из села Жач пре два месеца мучки напали Љубишу Степановића (45 година) који је кренуо у Осојане по хлеб, а од задобијених повреда, тупим предметом, опорављао се у болници косовскомитровачког здравственог центра.

Биљана Радомировић