Чачак – Србија је у 2009. години била водећи извозник малине у свету са пласманом од 63.300 тона и укупним приходом од 200 милиона долара (3.154 долара по тони). Податак је објавила овлашћена агенција чилеанског Министарства пољопривреде, наводећи да је извоз истог воћа из те земље износио 34.669 тона, а зарада 122.985.698 долара (3.547 по тони).

Две земље су већ годинама највећи експортери малине, па је у 2008. години српски извоз износио 54.900, а чилеански 39.709 тона. Али, у тој сезони Србија је забележила знатно већи приход (203.600.000 долара или 3.710 по тони) од Чилеа чија је малина вредела 3.142 долара по тони (укупан приход 124.751.265 долара).

Српски извозници су прошле године продали више малине него што је родило, тргујући и замрзнутим залихама из претходне бербе. Министарство пољопривреде Сједињених Aмеричких Држава (USDA) објавило је да је 2009. године у свету произведено укупно 325.000 тона и да су највећи произвођачи САД (75.000) и Србија (60.000). Водећи потрошач овог воћа је Немачка са 793 грама по становнику годишње и увозом од 60.000 тона.

Занимљиво је да се и Србија стално појављује као увозник малина, иако странцима продаје више од 95 одсто свог рода. Током 2008. године, наши трговци увезли су 890.382 килограма плативши 2.875.554 долара, а лане 805.000 килограма за 2,47 милиона долара. Око 77 одсто прошлогодишњег увоза чини роленд (највиши квалитет) из Бугарске и Чилеа, а остало је оригинал из Босне и Херцеговине и Црне Горе. Реч је, највероватније, о реекспорту или преради у нашим погонима, али ниједна од поменутих земаља не може да се мери са Србијом по квалитету малине.

– Наша малина је без премца у свету и то ће, уверен сам, да буде доказано и ове године. Иако се, чак и у академским круговима појављују процене да су нам засади стари и исцрпљени, српска малина ће следећег јула вредети 10 или 20 одсто више од чилеанске – каже за „Политику” мр Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, који се посветио истраживању у малинарству.

У Чилеу је тренутно у току нова берба малине и произвођачи су, као и читава земља, били суочени са великим неприликама у недавном земљотресу. Цени се да је због те непогоде изгубљено два до три одсто овогодишњег рода. У први мах фармерске цене пале су на само 73 евроцента, али су се половином марта вратиле на 1,20 – 1,25 евра за килограм. У две главне луке оштећена је роба спремљена за транспорт, док је 80 одсто хладњача било без струје чак четири дана па су користиле агрегате на дизел.

Г. Оташевић