Рукописна књига проте Григорија Глише Бабовића „Летопис Шапца 1933–1944”, обогаћена документарним прилозима, засигурно је издавачки подухват, којим су се на измаку минуле 2010. години могли поносити Библиотека шабачка и Институт за новију историју Србије у Београду. Ретко, драгоцено сведочанство о десетак најбурнијих година двадесетог века, од изузетног је значаја за даље изучавање друштвене и политичке историје Србије, која се не може разумети без предочавања јавности оваквих извора.

– Оригинални рукопис чува се у нашем Завичајном одељењу, а добили смо га средином осамдесетих година прошлог века од протиног сина Бошка Бабовића, некадашњег уредника културне рубрике „Политике”. Сматрали смо да је приређивање књиге не само дуг према Григорију Бабовићу, једној од упечатљивијих личности свога времена, већ и суграђанима и јавностикоји имају право да сазнају шта се тада дешавало – каже директорка Библиотеке шабачке мр Соња Бокун Ђинић.

Григорије Бабовић (1886–1961) рођен је Ориолику у Хрватској. После ниже гимназије у Винковцима, своје класично образовање наставио је у Српској великој гимназији у Сремским Карловцима. Желео је да студира музику, али се уписао у Карловачку богословију, коју је завршио у лето 1911. године. Почетком 1933. године, после службовања у Босуту, Вуковару и Негославцима, премештен је у Шабац. Од те године уредно је писао и летопис, који се завршава 23. октобра 1944. године, уласком партизана у град.

– Посебан значај Бабовићевом рукопису дају прилози које аутор врло вешто комбинује са аутентичним текстом. Њих чине бројни чланци, како из локалних штампаних гласила, попут „Шабачког гласника” и „Подринског весника”, тако и „Политике”, „Времена”, „Правде”, али и окупационог „Новог времена”. Ту су и новчанице, поштанске марке, ценовници, најаве догађаја и временских прилика, плакате, објаве из предратног и ратног периода, немачке наредбе и обавештења о стрељањима – објашњава Соња Бокун Ђинић.

Приређивач књиге мр Сања Петровић Тодосијевић, истраживач-сарадник Института за новију историју Србије, каже да летопис представља значајан извор из осетљивијег угла малог србијанског града у предвечерје највећег сукоба у историји човечанства. Бабовић пружа увид у догађаје као што су убиство краља Александра у Марсеју (1934), Конкордатска криза (1937), измирење епископата с владом Милана Стојадиновића (1938), избор патријарха Гаврила Дожића (1938), пад владе Милана Стојадиновића и избор владе Драгише Цветковића (1939), напад Немачке на Пољску (1939), успостављање дипломатских односа између Краљевине Југославије и СССР-а (1940)...

– Интерпретација периода од бомбардовања Београда 6. априла 1941, преко четворогодишње окупације до ослобођења Шапца 23. октобра 1944. представља, у методолошком и историографском смислу, најзначајнији део рукописа. Осврт на ратну збиљу шабачке чаршије посебно је важан јер пружа издиференциранији увид у окупацију, колаборацију, отпор, страдање, истребљење преко хиљаду Јевреја из такозваног Кладовског транспорта, појединачна и масовна убиства, борбе за ослобођење града – каже Сања Петровић Теодосијевић.

Летопис проте Григорија Бабовића завршава се списком 36 Шапчана, стрељаних на полуструшеном железничком мосту преко Саве на дан Свете Петке 27. октобра 1944. године. До пролећа 1945. године река је постала необележена гробница више стотина, а по неким тврдњама и до две хиљаде грађана, које је нови режим без спроведеног судског поступка немилосрдно ликвидирао као своје идеолошке противнике.

Мирољуб Мијушковић