Србија
Штедња топлоте кошта 3,5 милиона евра
Пре но што се задужи кредитом од више милиона евра за уградњу мерача топлоте по становима, панчевачко ЈКП „Грејање” жели анкетом да провери колико то заиста грађани „једва чекају”
Панчево – Прошло је више од годину дана од тренутка када је за руководство панчевачког „Грејања“ почело да откуцава време дато за завршетак обимног посла уградње калориметара у све станове који користе даљинско грејање. Задатак је лета 2010. поставила градска Скупштина, а данас је све тамо где је било и пре годину дана: мераче топлоте има само педесетак станова у три зграде, где су они експериментално уграђени пред почетак прошлогодишње грејне сезоне, а за три године од доношења одлуке посао би морао бити обављен.
„Грејање“ до сада није изашло са прецизним подацима колико је корисника новог начина наплате грејања током прошле грејне сезоне платило мање него да је плаћало загревање стана по квадратном метру, а колико је њих то коштало више. Од директора „Грејања“ Миодрага Лазића могли смо добити само податак да је експеримент обављен у три зграде и да је било и задовољних и оних других, као и да су само становници једне од те три зграде колективно изразили жељу да и даље плаћају грејање по мереном утрошку.
Како, међутим, време одмиче, а грађани су ове јесени опет поставили питање зашто уградња калориметара није почела, у „Грејању“ су одлучили да себи дају предаха. Додуше, мора се признати да за овакав став имају добар разлог, јер како каже директор Лазић, уколико се крене у уградњу калориметара, биће потребно узети кредит од три до три и по милиона евра. Шта, пак, ако се по узимању кредита покаже да има и оних који не желе да им се на овакав начин мери испоручена топлота, или немају намеру то да плате 40.000 динара?
Руководство „Грејања“ је у КФВ банци нашло партнера за овај посао, банка је спремна да одобри кредите под повољним условима: са седам одсто годишње камате, на седам година, са грејс периодом од годину дана, али, да ли ће све паре бити употребљене? Грађани би кредит отплаћивали у ратама, месечно од 400 до 500 динара.
– Одлучили смо да пре но што потпишемо уговор са банком обавимо анкетирање наших корисника и утврдимо колико је њих спремно да угради калориметре, односно делитеље топлоте. Одлуком градске Скупштине, они који после периода од три године не буду имали калориметре могу да наставе плаћање по квадратном метру стана, али уз увећање цене од 50 одсто. Но, морамо да знамо колико корисника наших услуга заиста жели мераче, јер би било лоше да се задужимо на суму која ће после остати неискоришћена – каже Миодраг Лазић.
Наравно, када анкета буде обављена, резултати ће бити дати на увид одборницима, који ће одлучити хоће ли једном донесена одлука остати на снази, или ће бити промењена.
Последњи коментари
A Beograd? Puna usta Evrope, zakoni se usvajaju svetlosnom brzinom (ako se pokaže da ona nije najveća, ubrzaćemo) a u Beogradu se grejanje plaća po poreskom pricipu, odnosno nije važno koliko si potrošio već koliko kvadrata imaš, pa te isto košta grejao ne grejao. Ja sam uveren da je to i neevropski i protivustavno, ali to se ne vidi a most se vidi. A što se tako stimuliše rasipanje energije nikom nije važno?
A sta da kazemo mi kojima racuni za grejanje izlaze na 25000 dinara tokom zime? A placamo po kvadratu, naravno.






