Чачак – Ономад је, дан пред велики снег, сточар из Мојсиња на обали Западне Мораве телефоном позвао „Водовод“ у Чачку и затражио да му пошаљу цистерну са пијаћом водом за товљенике. Ни ових сибирских дана сеоска врела нису издашнија, али бар постоји могућност да се снег убацује у бунаре и ту отапа.

Суша је у овом крају знала да обележи јули или август, лане је критичан био и септембар, а сад је, ево, ушла у јесен и зиму. Од почетка новембра прошле године до 25. јануара чачански „Водовод“ упутио је сточарима у долини Западне Мораве 120 цистерни, изручујући воду у припремљене посуде или бунаре домаћина. Две цистерне – једна од 5.000 а друга од 11.000 литара – путовале су до Горње и Доње Трепче, Бечња, Бреснице, Мојсиња, Станчића, Качулица. И до свих манастира у Овчарско-кабларској клисури, једино је Никоље имало своју воду све време.

– Ово је први пут да смо развозили воду по селима у децембру и јануару. За ту воду људима не испостављамо рачун, наплаћујемо само рад цистерне, 3.000 динара по сату. Манастирима ни то – каже за „Политику“ инжењер Зоран Пантовић, директор „Водовода“ у Чачку.

Тако је вода, од летње, постала и зимска тема за Чачане који сада пију рзавско-моравску мешавину. Директор ЈП „Рзав“ Љубо Лазовић саопштио је да ће следећег месеца почети грађевински радови на брани будућег језера на Рзаву, у Сврачкову код Ариља, а довршетак следи 2017. уколико се не умеша беспарица. Тада ће акумулација од 27 милиона кубика чувати воду за сушно доба. А шта до тада?

Најпре следи, можда већ на пролеће ове године, испирање цевовода којим се рзавска вода сада шаље у Чачак, Ариље, Пожегу, Лучане и Горњи Милановац.

– Да би се цевовод испирао сам, брзина протока морала би да буде 1,5 до два метра у секунди. Међутим, пошто некадашњи велики потрошачи као што су БИП и Сладара у Чачку више не раде, брзина протока је дупло мања а таложења гвожђевитих и манганских наслага већа. У летњим месецима, кад се проток удвостручи, то може да подигне наслаге у цевима и изазове мутноћу. Зато се изводи испирање које није рађено седам или осам година: отворе се испусти и вода једноставно пусти да тече – објашњава Пантовић.

Док смо разговарали, Пантовић је отворио електронски приказ снабдевања Чачка који аутоматски бележи сваку нову чињеницу. Из система „Рзав“, дакле са те реке из околине Ариља, притицала су 252 литра у секунди, а из бунара поред Западне Мораве, код бране „Пријевор – Парменац“ још 49 литара. Реч је о 14 копаних бунара дубине до седам метара који се прихрањују захваљујући тој устави.

– Град се определио за Рзав и око тога нема одступања, и изградњом бране у Сврачкову снабдевање ће да буде решено за многе године. Али, док се устава не подигне ми у приправности држимо сопствени систем бунара који може да понуди и 150 литара. Иначе, просечна потрошња Чачка је 350 литара у секунди. Да би наш систем бунара давао воду доброг квалитета, он мора да буде у свакодневној употреби и ту нема другог решења – истиче Пантовић.

Међутим, професор санитарне хемије из Чачка др Миодраг Пантелић, до пензионисања предавач на овдашњем Техничком факултету, сматра да би „становништво Чачка водом за пиће требало да се снабдева искључиво са система ’Рзав’, као што је и рађено у раздобљу од 1993. до 1997. године“.

– Наши стандарди о хигијенској исправности воде за пиће знатно су испод светских. Уколико би се хигијенска исправност воде контролисала како се то ради у свету, сигурно би се открило присуство недозвољених супстанци и вируса у води за пиће – наводи др Пантелић.

Али, Центар за хигијену и хуману контролу Завода за јавно здравље у Чачку утврдио је да је лане вода у градској мрежи била исправна 99,77 одсто. Наиме, на радном састанку у „Водоводу“, пре неколико дана, саопштено је да је Центар прошле године контролисао 1.011 узорака из резервоара и мреже на микробиолошку исправност и да су сви до једног били у реду, док су од следећа 872 узорка физичко-хемијску неисправност показала само два, оба услед увећане мутноће.

Гвозден Оташевић