Нови Сад – Свака друга жена у Војводини доживела је насиље у породици, резултат је последњег истраживања које је у оквиру пројекта „Ка свеобухватном систему за сузбијање насиља над женама у Војводини“ урадио Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова у сарадњи са Аутономним женским центром, Виктимолошким друштвом Србије, Центром за социјални рад из Сомбора и Екуменском хуманитарном организацијом.

Пројекат је део Стратегије за сузбијање насиља у породици и других облика родно заснованог насиља у Војводини од 2008. до 2012. године, а финансиран је и од Фонда Уједињених нација за подршку акцијама против насиља над женама. Истраживање је спроведено на узорку од 516 жена различите старосне доби, образовања, занимања и националности из седам градова и 40 села у Војводини.

У Новом Саду, такође, свака друга испитана жена доживела је психичко насиље у виду понижавања, омаловажавања, емоционалног насиља, претњи, уцена и изолације. Трећина испитаница суочила се и са физичким насиљем, а свака четврта жена која је пријавила сексуално злостављање била је из овог града. Истраживање је показало да се овакве ствари подједнако догађају женама и у граду и у селу, као и да године и образовање немају битну улогу.

– Грађани треба да буду свесни о каквом је злу овде реч, и какве су погубне последице насиља по појединца, породицу и цело друштво. Сигуран сам да ћемо на крају овог пројекта доћи до главног циља: да толеранцију према насиљу сведемо на нулу, односно да сваки грађанин буде свестан колико је насиље у породици погубно – каже покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, наглашавајући значај података који су добијени овим истраживањем.

Председница Виктимолошког друштва Весна Николић истиче да је појава израженија у породицама са лошим економским и стамбеним статусом. Економска ситуација, која је тешка и која се још више компликује отпуштањем великог броја радника, у комбинацији са патријархатом и нерешеним проблемима учесника рата остварује свој утицај.

У 49,2 одсто случајева психичког насиља, 88,4 одсто претњи оружјем, 89,4 одсто сексуалног и 64 одсто физичког насиља актер је често, или најчешће, био садашњи или бивши муж, односно партнер.

Жртве су у већини случајева биле изложене малтретирању у примарној породици, а деца често усвајају агресивно понашање својих родитеља. Ови проблеми веома су присутни и у вишенационалним породицама, због чега се у истраживању наводи да промоција толеранције треба да буде повезана са промоцијом борбе против насиља у породици.

Иначе, реакције надлежних државних органа на пријављено насиље нису позитивно оцењене. Око 60 одсто жена изразило је незадовољство активностима центара за социјални рад, а нешто више од половине било је незадовољно радом полиције. У скоро две трећине пријављених случајева није дошло до било каквог судског поступка.

Свега 23,2 одсто жена насиље је пријавило полицији, што су чешће чиниле запослене жене. Истраживање је, такође, показало да образовање и економска самосталност повољно утичу на тражење помоћи и напуштање насилника. Нажалост, решавање овог великог друштвеног проблема до сада је успоравао недостатак података о његовим размерама и карактеристикама.

Мирољуб Мијушковић