Суботица – Довлачење чисте воде из Тисе стручњаци Института „Јарослав Черни” сугеришу као најбоље решење за спас поремећене еколошке равнотеже у плитком панонском језеру.

Овом решењу одмах је у јавности приговорено да није ни ново ни непознато, али да иако годинама доступно није коришћено због скупоће. Водена веза која је пре готово три деценије почела да се гради од Тисе, рачвајући се ка северу и Палићу, а доле ка југу и неколико акумулација средње Бачке, иако је у великој мери изграђена, користи се испод могућности.

– Од Тисе до Палића вода путује 25 километара каналима на којима постоје изграђене две акумулације и три пумпе, којима се савладава висинска разлика од укупно 27 метара њеног тока – каже за „Политику” Славко Врнџић, технички директор ВДП „Северна Бачка”, предузећа које газдује овим системом.

Ово путовање воде наравно има своју цену. Да би тиска вода дошла до Палића потребно је ангажовати све три пумпе које „преводе” воду на виши ниво (стално раде две), што све ствара трошкове. Према Врнџићевим речима, међутим, они су далеко мањи од штете која настаје при еколошким катастрофама попут оне од прошлог априла када је угинуло око 11 тона рибе у Палићу.

– Током три критична летња месеца у Палић је преко канала могуће упумпати око шест милиона кубних метара воде, што је према тренутној цени електричне енергије око 15 милиона динара. Важно је знати да та вода у Палић не долази у „ударима”, који би евентуално могли да изазову померање муља, већ да се довођењем воде из Тисе успоставља лагани, фини водени ток, којим се језерска вода стално освежава и оплемењује, односно хлађењем и дугим путем добија довољну количину кисеоника за опстанак њеног живог света– каже Врнџић.

Иако је ово познато последњи пут је вода из Тисе до Палића доведена 2004. године и то управо да би се спречио помор рибе. Касније то више није коришћено јер је процењено да је овакво спасавање језера прескупо. Врнџић негира и тврдње да на путу од реке до језера долази до великих губитака воде и каже да их има само у последњој, најкраћој деоници где је земљиште порозно и да делимично упија воду. Због тога је и купљена фолија за прекривање канала, али је убрзо откривено да то ствара нови еколошки проблем, наиме дивљач која у потрази за појилиштем упадне у канал не може да се извуче због склиске фолије.

– Пројектанти сада траже решење да се постави фолија али и да се обезбеди сигуран и безбедан излаз за животиње. Верујем да ће до средине пролећа и то бити решено – каже Врнџић.

Истовремено „Воде Војводине” су протеклих месеци уложиле око четири милиона динара за поправку и обнављање покрадених електроенергетских делова система. Управо на трећој деоници до Палића која се годинама не користи у потпуности су покрадени витални делови за рад пумпе. С обзиром на то да је она била прикључена на високонапонску мрежу, у „Северној Бачкој” сматрају да је то могао да уради само неко ко је добро познавао електроенергетске уређаје, јер у противном они су погубни за лопове-лаике.

Дакле, иако је решење за еколошки спас језера готово надохват руке, апсурдно је да се оно не користи јер га – нико не користи. Наиме, на 25 километара дугом путу вода из Тисе могла би да буде спас за око 13.000 хектара ораница. Нажалост, тај капитални државни потенцијал залива свега око 500 хектара, углавном засађених шећером, дуваном, паприком или сојом. Када би је и користили сви они којима је вода доступна, у „Северној Бачкој” сматрају да би њена цена била прихватљива сваком.

Александра Исаков