Meni

Srbija

Tračak nade za „Kulatrans” i „Severtrans”

Novosadska auto-saobraćajna kompanija nudi model strateškog partnerstva za ove dve auto-prevozničke firme koje su pred stečajem, tako da niko od radnika ne bi ostao bez posla

Autobuska stanica u Bačkoj Topoli (Foto P. Koprivica)

Novi Sad – Kada bi država prihvatila rešenja koja nudi novosadsko preduzeće „Generali Transport Company“ (GTC), dva nekadašnja velika auto-prevoznika „Kulatrans“ (Kula) i „Severtrans“ (Sombor), mogla bi da za kratko vreme isplivaju iz krize nastale posle raskida ugovora o privatizaciji sa bivšim gazdom Miletom Jerkovićem.

I jedna i druga firma već nekoliko godina su u fazi restrukturiranja i, ma šta to značilo, na pragu su stečaja, a možda i potpunog brisanja sa spiska Agencije za privredne registre. Obe ove opcije su obeshrabrujuće za zaposlene u „Kulatransu“ i „Severtransu“, budući da su u ogromnim dugovima, koje teško da bi neki novi gazda preuzeo, ali im tračak nade pruža ponuđeni model GTC-a, po kome bi svi ostali na svojim radnim mestima i redovno primali solidne plate, mada kod novog poslodavca.

– Spremni smo da preuzmemo brigu o nastavku delatnosti pomenuta dva preduzeća i da prihvatimo sve zaposlene u njima, a više ih je od 200, da pružimo državi dodatne garancije i da pri tom zauzvrat ne tražimo ništa. Ne treba nam imovina ni pokretna ni nepokretna, naša namera je da preuzmemo posao i ljude koji će da ga obavljaju. Najbolja preporuka za ovakav način spasavanja propalih firmi su iskustva „Sremekspresa“ u Sremskoj Mitrovici i „Topolatransa“ u Bačkoj Topoli, čije smo delatnosti i sve radnike preuzeli uoči stečaja, a koji danas rade u našoj kompaniji iste poslove kao i ranije i imaju zarade veće od republičkog proseka u privredi – ističe Vlado Marinković, direktor preduzeća za drumski prevoz robe i putnika „Dženerali transport kompani“ sa sedištem u Novom Sadu, koje raspolaže sa pedesetak modernih autobusa i kamiona i održava više od 40 redovnih međumesnih autobuskih linija širom Srbije.

Naš sagovornik objašnjava da položaj saobraćajnih preduzeća, u smislu održive delatnosti, ni približno nije isti kao kada su u pitanju proizvodne firme. Jer, podvlači, njihova delatnost nije u vezi sa nepokretnom imovinom, pošto se prihod ostvaruje tamo gde se kreću vozila. Linije donose profit, a ne nepokretna imovina, tvrdi Marinković naglašavajući da projekat koji nudi ne zadire u imovinskopravni status preduzeća u restrukturiranju, što znači da, u ovom slučaju, imovina „Kulatransa“ i „Severtransa“ ostaje na prodaju i namirenje poverilaca, kako to već odluči Agencija za privatizaciju.

Većina zaposlenih u kulskom i somborskom auto-saobraćajnom preduzeću bezrezervno podržava ponuđeni model strateškog partnerstva, koji im, kažu, dugoročno garantuje socijalnu sigurnost, otklanja svaku bojazan da bi kao tehnološki višak mogli ostati bez stalnog zaposlenja.

Sasvim im je svejedno, vele, pod čijom firmom će prevoziti putnike – važno im je da i dalje obavljaju isti posao. Međutim, njihova sudbina je u rukama Agencije za privatizaciju, koja, smatraju, bespotrebno odugovlači da prihvati ponuđeni projekat, tj. da ponudu GTC-a predloži Vladi Srbije. Zastupnici državnog kapitala u „Kulatransu“ i „Severtransu“, kako nam je rečeno, nisu ovlašćeni da daju izjave za medije. Jedino što smo uspeli da saznamo jeste da je stav Agencije da se na ponuđeni način ne mogu rešavati problemi preduzeća u restrukturiranju, da u oba slučaja predstoji prodaja imovine, pa onaj ko kupi preduzeće preuzima i njegovu delatnost, ali i nagomilane finansijske obaveze prema poveriocima.

– Uvereni smo da, uz malo dobre volje, nema prepreka da se ne prihvati naša ponuda. Neka se primeni isti princip kao i u slučajevima kada smo preuzimali delatnost i zaposlene u „Sremekspresu“ i „Topolatransu“. Uostalom, zašto u startu dodatno slabiti ekonomski položaj budućeg preduzeća koje mora da se zaduži u banci da bi kupilo imovinu, koja mu zapravo i ne treba za obavljanje delatnosti? Zar nije logičnije da se sav ekonomski potencijal strateškog partnera iskoristi za revitalizaciju poslovanja i očuvanje radnih mesta? – pita se Marinković, naglašavajući da, i ako se nađu kupci za kulsko i somborsko auto-transportno preduzeće, oni neće imati više nikakve obaveze prema bilo kome, ponajmanje prema državi, pa će kao nove gazde moći nakon izvesnog vremena da ukinu osnovnu delatnost, da krčme imovinu i otpuštaju radnike kako hoće i koliko hoće.

Petko Koprivica
objavljeno: 23.08.2013.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije