Србија
У бусији чекају хајдуци са медом
Стари мачвански обичаји, свадба и надметање за харамбашу, оживеће у традиционалној манифестацији „Хајдучко вече” коју организује општина Богатић
Богатић – Јунаци романа „Хајдук Станко” Јанка Веселиновића оживеће поново у Мачви у суботу 7. августа, у традиционалној, 42. по реду, привредно-туристичкој манифестацији „Хајдучко вече” коју организују општина Богатић и Културни центар.
– Манифестација траје један дан и посетиоци могу видети мачванску свадбу коју сачињавају фијакери окићени пешкирима и цвећем, девојке у традиционалним ношњама овог краја, белим везеним блузама, јелецима и скутама са тамним кецељама, а момци у свечаним црним панталонама, белим кошуљама и украшеним прслуцима „верменима”. Опанци и вунене везене чарапе су обавезни у традиционалној народној ношњи – каже Драгица Тешић, директорка Културног центра.
Колоритна свадбена поворка са 12 фијакера возиће се од Богатића до обале Дрине у Црној Бари. Док су ранијих година свадбене обичаје „глумили” чланови фолклорних секција, ове године свадба и венчање биће истински. Јелена Паунић и Велимир Ковић, вишегодишњи чланови фолклорног ансамбла „Ђидо” из Богатића, овековечиће своју љубав у етноселу у Совљаку, под више од два века старом липом чија је крошња пречника 30 метара. На истом месту својевремено се венчао и књижевник Оскар Давичо.
– Почели „да се забављамо” играјући у фолклорном ансамблу. Волимо фолклор, поштујемо традицију и обичаје нашег народа, и због тога није било потребно да нас организатори убеђују да се венчамо по обичајима наших дедова и бака. Наши родитељи су веома узбуђени што ћемо имати старинску свадбу, а старији рођаци ће нам помоћи да све буде аутентично, као некада – кажу, готово углас, срећни младенци.
Свадбену колону са веселим сватовима и музичарима у селу Совљак пресрешће хајдуци да би сватове почастили медом, погачом и домаћом ракијом, а када прођу бусију сватови ће кренути да изведу младу коју чувају девер и најбоље другарице. Младожења ће најпре морати да пушком скине јабуку са врха дрвета, а када зетови „плате младу” она ће у пратњи девера изаћи из куће.
– Младожења ће невесту повести до Дрине, где ће на отвореној позорници публика имати прилику да види како се некада дочекивала млада у новом дому. Тамо ће је дочекати свекрва са послужењем, а пре уласка у кућу млада ће из сита бацити пшеницу и преко куће јабуку са забоденим новчићима. Младенци ће потом заједно подићи „наконче”, то је у овом крају мало мушко дете, а овај обичај је симбол стварања потомства – описује Милош Симић, који је задужен за овај део програма.
Такмичење младића за хајдучког харамбашу је други део манифестације и одвијаће се у вечерњим сатима. Тада се на обали Дрине окупи између пет и осам хиљада људи, који прате узбудљиво и неизвесно надметање у бацању камена с рамена, скоку удаљ, скоку увис преко пања, борби на брвну и пењању уз дрво. Победник у надметању добија сабљу у трајно власништво.
Председник општине Раденко Петрић истиче да је „Хајдучко вече” најзначајнија туристичка манифестација на подручју Богатића, која је својевремено окупљала и до 30.000 људи.
Мирољуб Мијушковић
Последњи коментари
Боже, сиђи са небеса и погледај ову лепотију! А погледај и Стојана ајдука кад заигра оро са девојке! Држ се земљо кад заигра с десет побратима! Дриноооооо....!
Milina za oci, da se bolan leci. Ne spominjete utrkivanje na konjima koje sam kao klinac gledao?
Ову лепоту наше традиције снимајте за телевизију и прикажите је бар двадесетак пута те да се народ присети лепоте свадбених обичаја код нас; многи ће га и прихватити. Овако је сличан и пиротски обичај само без хајдучке бусије, меда и надметања. Све друго, од обичаја венчања, дочек младе, сита и јабуке преко куће и друге као и "накончета" су наше српско обележје па га треба пошто-пото обновити и вратити народу у сећање и живот. Сећам се, приказане на телевизији, све лепоте и традиције "Галичке свадбе" у Македонији снимане од нашег прослављеног певача Томислава Манића- Манде. Телевизијо, побрини се да прикажеш нашу лепоту обичаја. Велико Вам хвала на узбудљивом потсетнику наше велелепне традиције.






