Ужице – Током 88 година заједничке државе Јужних Словена на овим просторима – од Краљевине СХС основане 1918. године до краја Државне заједнице Србије и Црне Горе 2006. године – промениле су се чак 64 владе. Олако су се смењивали премијери и разрешавали министри, у кадровским променама најчешће је тражен лек за многе недаће којих ниједно доба није било поштеђено. О томе фактима и фотографијама сведочи изложба „Југословенске владе 1918–2006” у Историјском архиву у Ужицу, припремљена захваљујући сарадњи са Архивом Југославије.

  Тако је за време Краљевине СХС и Југославије до завршетка Другог светског рата (1918–1945), постављено и разрешено највише, укупно 46 влада. У периоду послератних ДФЈ, ФНРЈ и СФРЈ (1946–1992) деловало је 12 влада. У време Савезне Републике Југославије (1992–2003) променило се пет влада, а само једна владала је Државном заједницом СЦГ (од 2003. до 2006).

  Част да, одмах по завршетку Првог светског рата, постане први председник Министарског савета Краљевине СХС, припала је Стојану Протићу. Он је ту дужност обављао у два наврата: од децембра 1918. до августа 1919., па од фебруара до маја 1920. године. Последњи на челу заједничке државе, председавајући Савета министара СЦГ, био је Светозар Маровић.

  Чувени Никола Пашић, уз остало, остаје упамћен и као председник Министарског савета Краљевине СХС у чак десет мандата. А временски најдужи премијерски мандат имао је Јосип Броз Тито, и то 20 година, без тешкоћа мењајући своја звања: председник Националног комитета ослобођења Југославије (1943–1945), председник Министарског савета ДФЈ (1945–1946), председник Народне владе ФНРЈ (1946–1953), председник СИВ-а (1953–1963). Неславни рекордер са свега седам дана проведених у звању премијера био је Никола Узуновић: од 8. до 15. априла 1926. године.

  У ратно доба, између 1941. и 1945. године, променило се пет југословенских влада у избеглиштву. Како се наводи у једном од изложених докумената о томе, делатност владе у избеглиштву исцрпљивала се у међусобним трвењима и размирицама, а нарочито опструкцијом хрватских представника. „Последња влада у избеглиштву др Ивана Шубашића формирана је под притиском Велике Британије ради постизања споразума са југословенским револуционарним ослободилачким покретом у земљи”, пише у том документу.  

 Изложба у ужичком архиву садржи укупно 14 поглавља и у сваком сведочи о саставу ових краљевских, привремених, револуционарних и других влада, као и некима од праваца њиховог деловања.