Valjevo – Milan Đurić, slepi student šestog semestra Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i njegova majka Branka strepili su da će zbog besparice morati da se vrate u valjevsku Kamenicu. Međutim, posle nedavno objavljenog teksta u našem listu o Milanovoj želji da uprkos svemu završi fakultet, srpski vaterpolisti i njihov savez su sakupili novac i omogućili ovom mladiću da odsluša i treću godinu studija.

Milan Đurić i njegov pratilac majka Branka, posle ove podrške, kako nam rekoše, lakše dišu i sa velikim elanom nastavili su redovno praćenje predavanja i pripremu ispita kako bi još u junskom roku nastojali da „očiste” treću godinu. Odahnuli su, ali im, što ne kriju, srca i dalje ubrzano kucaju zato što su im ruku pružili vaterpolisti.

Još kao dvanaestogodišnjak Milan je u blizini kuće u valjevskoj Kamenici aktivirao odbačenu detonatorsku kapislu. Od siline eksplozije izgubio je tri prsta na levoj ruci, vid na levom i ozbiljne povrede na desnom oku. Pokušaji lekara da mu povrate vid nisu uspeli, ali je ovaj mladi čovek i pored toga sa najvišim uspehom završio specijalnu srednju školu za slabovide i slepe osobe u Zemunu, a potom je bez problema upisao socijalni smer na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Očekivao je da će konačno ostvariti pravo na civilnu invalidninu tokom studija. Međutim, punih 16 godina to je pravo nedostižno. Nadležni nisu prihvatili mogućnost da invalidninu ostvari uz iskaze svedoka, jer je tokom bombardovanja zgrade SUP-a u Valjevu 1999. godine nestao u plamenu policijski zapisnik sa uviđaja o Milanovom stradanju.

Milan i njegova majka su smešteni u dvokrevetnoj sobi studentskog doma na Karaburmi. On svakodnevno odlazi na fakultet u pratnji majke, koja zajedno s njim prati predavanja i hvata beleške a potom ih sistematizuje i snima na diktafonu. Prosečna ocena u Milanovom indeksu je 8,11.

– I sama činjenica da su vaterpolisti odmah po objavljivanju teksta u „Politici” pokazali interesovanje za moj slučaj, toliko me je obradovala i osnažila, da ću im zbog toga ceo život biti zahvalan. Iako slep, uvek sam se divio njihovim uspesima i zadovoljstvu koju su pričinjavali naciji i meni lično – kaže uz veliku zahvalnost Milan Đurić.

Iz Vaterpolo saveza Srbije nisu želeli da komentarišu svoj humani gest. Marko Stefanović, generalni sekretar, u kratkoj izjavi za naš list veli da su zbog potresne prične bili izvesno vreme zbunjeni, pa tako nisu ni znali da oni kao budžetska sportska organizacija nemaju pravo na bilo kakve donacije drugim licima i asocijacijama. Međutim, imaju mogućnost da novcem iz svojih džepova pomognu Milanu, što su učinili uz posredovanje humanitarne organizacije „Naša Srbija”. O dobrim delima, poručio je Stefanović, ne treba previše pričati već videti mogućnost da se ona ponove i u završnoj, četvrtoj godini Milanovih studija.

Budo Novović