Заштитни знак Параћина – надалеко чувена Српска фабрика стакла доживела је судбину многих српских гиганата. Пропала је и „Штофара“, а „Параћинка“ се нада опоравку након што ју је купила трговинска компанија „Силбо“ из Земуна. Овдашњи живаљ с тугом се сећа реке стакларских радника и гужве у свим трговинама када стакларци приме плату. Али, они кажу и да се Параћин изградио и да је пријатно место за живот и рад.

До њега води недавно проширен, асфалтиран прилаз, све улице у граду су такође асфалтиране, изграђена је водоводна, канализациона и гасоводна мрежа. Општина је потпуно компјутеризована и умрежена са свим јавним предузећима, па грађани на једном месту могу да добију све неопходне податке. Иако је за 40 посто смањен број запослених, 500 радника јавних служби и предузећа обавља много више послова него некадашњих 850 запослених.

– Приоритет општинског тима били су послови који се односе на економски развој, тако да смо после низа деценија без икаквог земљишта успели да обезбедимо индустријску зону. Други приоритет били су редовни послови, попут изградње инфраструктуре и уређења града. Пре девет година, када је садашњи тим дошао на чело општине, трећина улица у граду није била асфалтирана, пијаће воде готово да није било током лета, а канализациону мрежу имао је мали део града. Школе су биле у ужасном стању, нарочито сеоске, које нису имале ни мокре чворове – наводи Саша Пауновић, председник општине Параћин.

Он додаје да ће за пет година сва села имати воду, асфалт, а две трећине и канализацију, па ће параћинска општина бити међу првима у централној Србији која ће имати решене инфраструктурне проблеме. Нажалост, Параћинци још увек нису успели да реше проблем депоновања комуналног отпада, па користе стару депонију, која је санирана пре нешто више од годину дана и припремљена за затварање. Због кашњења потписивања регионалног споразума о збрињавању комуналног отпада, они су тек ове године приступили региону за збрињавање отпада Крушевац–Краљево. Пошто се не назире када ће на том простору бити изграђена санитарна депонија, општина ће најкасније наредне године морати да склопи привремени уговор за депоновање смећа на некој постојећој депонији.

С друге стране, руководство општине задовољно је што се у њиховом граду тренутно гради велики број јавних објеката. До краја године требало би да буде завршен анекс хале спортова, који ће чинити куглана, велика теретана, просторије за спортске клубове, учионице за образовање спортиста, сала за конференције за новинаре. Гради се и Културни центар с биоскопском салом, вртић, завршава покривање пијаце.

– Поред аутопута, на брду „7. јули“, направићемо излетиште са различитим садржајима. Имаћемо купалиште на вештачком језеру, велику парк-шуму, спортске терене и друге спортске, рекреативне и забавне садржаје. То ће бити параћинско море –каже Пауновић.

--------------------------------------------------------------

Водовод

Према речима Александра Милојковића, директора Водовода, у претходних девет година избушено је осам нових бунара, чиме је капацитет водоводне мреже дуплиран.

– До 2000. године град је имао само два бунара, а капацитет је био 75 литара воде у секунди. С новим бунарима добили смо 133 литра у секунди, а пошто смо ове године у систем водоснабдевања укључили и извориште Топлик, добили смо додатних 50 литара у секунди. Када изградимо још пет бунара у околним селима добићемо још 75 литара у секунди. Водоводна мрежа била је урађена у само четири села, а сада је има још осам села. Главне водове радимо у 12 села, која ће наредне године добити градску воду – прецизира Милојковић.